Позориште

КЕ“

===

беше мучан и веома опасан, Најгоре комаде, најрогобатније мисли, што их је какав патријота или „народни пријатељ“ збубао и надрљао, морали су они играти без устевања; најмањи приговор или замерка беше довољна да их баци у сумњу. Ако ве представа почела, није се знало, да ли ће се комад до краја одиграти или не; јер се кадшто десило, да је завремемеђурадње који глумац уапшен, Онда би тај догађај редитељ јавио публици, која је тај глас или тапшањем или звиждањем пропратила., Но поред свега. тога тадашња је влада глумце прилично уважавала, јер они мораху играти комаде, у којима се славила република,

У тадашњих неких власника и вођа беше то карактеристично, што су неки хтели да се про-

ност беше тим већа, ако су се увудили да игграју такове комаде, који су смерали против владиних начела, У таким је приликама Лабисијер, кога смо са нашим читаоцима већ упознали, био глумцима од неизмерне користи,

Неки „грађанин“ по имену Дарво, који уједно беше топшџија и „добар патријота,“ надрља неко позоришно дело под насловом: „Противници револуције сами над собом суд изричу.“ Комад беше пун најпростачкијих бљувотиња. Главна је особа у њему келнер, Код познатог Робпијера, држала се проба читања, где су овим два три прва глумца и њих више „компетентних људи“ учестовали. Када се читање свршило, запитају глумца Дигазона, који је читаоцима такође већ по-

славе још и као списатељи, па још на пољу драматургије, што је глумце, као што већ ре- | ковмо, доводило у незгодан положај, а та опас- |

знат, како му се допада комад, Велики овај комичар имао је ту смелост те рече, да је комад грађанина Дарвоа такав, да већ не може бити гори,

(Наставиће се.)

ТО)

отет

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Сланик“, „Без женидбе“.) Обе ове шаљиве игре одигране су на нашој позорници 26. марта по други пут. |

Нема, ти за рецензента пријетније ствари него кад може | о ком комаду рећи, да је одигран много боље него првипут | и да су глумци сви скупа добро одговорили својим за- | датцима. Оба комада „Сланик“ и „Без женидбе“ ишла су | тако складно, приказ је био тако жив, да ти се на мах | учинило, да топ није само глума, него жива слика из | живота. У првом комаду „Оланику“ беше бСајевић, Саје- | вићка и Суботић трифолијум ком и Фо. Особито се одли- | ковала Сајевићка живахном игром ибрвим говором. Дру- | ти комад „Без женидбе“ ишао је тако живо и складно, да, је публику непрекидно наводио на смеј и на гласно изјављивање свога допадања. И ту је Сајевићка показала, да јој се богиња Талија смешила, кад је још у колевци била: цела игра јој тога вечера беше вештачка. И остали приказивачи као: Суботић, Сајевић, Рашић, Зорић, иЛу- | кић заслужују потпуну хвалу, што је сваки од њих приказао верно и без икаквог претеривања карактер, којег | му је ваљало представљати. Нека приме севизахвалност и од рецензената п од публике, што су им прибавили таког лепог уживања, па нека им то елужи за подстрек, да сваки комад тако добро одиграју као ова два.

—0—

| ПОЗОРИШТЕ. |

“ (Народно позориште у Загребу.) У народном земаљ- | ском позоришту у Загребу приказиваће се, ако се не би | догодиле какве запреке, у месецу априлу ови комади: 5. априла: „Фауст“ (опера, у корист певачице Лесићке.) — 2. априла : „Ловудска сиротица,.“ — 3. априла : „Фауст“,

(опера.) — 4. априла: „Млинарово дете“, „Локот“и „Муж у клопци“ (у корист Ј. Племенчића. — Ради ускрса,

| остало је повориште до 14. априла, затворено. — 14. априла :

„Позоришна безумност“. — 15. априла : „Фауст“ (опера.) 16. априла: „Тврдица“, (у славу молијерову.) — 17. априла: „Бандити“. — 19. априла: „Фауст“ (опера). 20. априла: „Рукавица и лепеза.“ (у корист М. Перисове). — 21. априла: „Катарина Хауардова“. — 22. априла: „Фауст,“ (опера.) — 28. априла: „Рукавица и лепеза“. — 24. апр: „Фабричар“. — 26. априла: „Фауст“, (опера.) — 27. апр. „Мамица“ у „Локот“, (у користтлумца Бана.) — 28. априла: „Фабричар“. — 29. априла: „Фауст“, (0пера.) — 30. априла : „Љубав жене“, трагедија од Арнолда.

6 ниаР ен Ри |. " (Бугари освајају Мађарску.) Као пролетње ластавице

| дошли су и ове године они радини и марљиви Бугари,

који у јужној Угарској свако лето у већем броју обра-

| ђују вртове иону грану народне привреде, којана малом

простору даје велике користи. Ако тако пође и даље, то ће Бугари ту врсту народне привреде тако рећи монополисати у Угарској. Овога пролећа дошло је њих 18,000 Ђу -

| гара, који су већ свуда започели обрађивати земљишта,

која су већ у напред узели под закуп. Тису Бугари прави вештаци у произвађању поврћа иразличитога зеља. Ови

| радини људи, остављајући своје огњиште у далекој Бутарској, баве се. у Угарској без сваке женске припомоћи,

од почетка пролећа до свршетка јесени, па онда одлазе са својом заслугом и уштедом, да се на пролеће опет врате као ласте и роде.

Издаје управа српског народног позоришта.

| | | =>,