Позориште

мм У НОВОМЕ САДУ У ПОНЕДЕЉНИК 9. АПРИЛА 1873.

565 ПОРТЕ +

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАВИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. —- СТОЈИ ЗА НОВИ дАД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. меОкчно.— ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 зА ЖИГ ОВАКИ пут,

ФРАНЦУСКИ ГЛУМЦИ У РЕВОЛУЦИЈИ.

(Наставак.)

Сви се устраве, Подиже ве жагор. Најпосле би решено, да се дарвовљев комадигра и да Дигазон мора примити улогу келнерову, ма да је рекао, да је не ће моћи играти с вољом, Кад су се разишли, пође Дигазон са својимпријатељима улицом кући, али пред њега изађе један млад човек, скиде шешир и јави му се, „Лабисијер!:“ рече Дигазон, — „Да, ја сам господине! И ја сам данас био код Робпијера на читању; стојао саму једном углу па сам све чуо и видио, Чувајте ве, вама грози опасност од Робпијера и Марата, Кад будете у невољи помислите само нл мене,“ То рекав, остави га брго. Лабисијер постао је неки чиновник код варошке економеке струке.

Дође време када ће се представљати дарвовљев комад. Поред истога комада играо се још један. Дигадон је у оба имао главну улогу. Силна је светина врвила испред позоришта, Био се пронео глас, да ће противна страна напасти на Дигазона, ако дарвовљев комад не би сјајно прошао, Дигазонов положај беше дакле врло опасан, јер поред све његове изврснеигре, беше комад тако јадан и чемеран, да се једва могао одиграти; а осим тога могло ве очекивати, да ће дарвовљеви пријатељи навалице комад извиждати, не би ли само публику раздражили против Дигазона. Пријатељи и остали глумци саветоваху му, да се уклони из Париза, да побегне; али он не хтеде то учинити, да не би тиме само већу сумњу на себе навукао, Сви су дакле очекивали како ће се ствар евршити, У осталом беше Дигазон човек пунодважности и смелости. Кад је у својој гардероби готов био са облачењем, загрли своју жену, која се није од њега мицала, а остаде је глумце умиривао и храбрио.у тај мах зазвони звонце на позорници, а од његовог звука претрнуше глумци. На овај знак заори

дивља рика у публици, севирка престаде и завтор се диже у вис. Одмах у другој појави имао је да изађе Дигавон — громовито пљескање га дочека, Глумци ве нато охрабрише, Ма даму св није милило, ипак мораде Дигазон играти, што је боље умео. Дигазон је сав евој труд и дар употребио, да се комад што боље допадне публици. Кад је у подовини последње радње са позорнице одступио, опази иза кулиса своју жену а поред ње — Лабивијера! — „Дсђох, да вас опоменем, да будете на опрезу,“ — рече брзо Дигазону, — каотајнив „одбораза спас домовине“ могао сам ући у позориште, Дакле ме саслушајте. Они ће вас присиљавати, да на позорници учините што врамно или недостојно:; не усхтете ли, онда се имате свачега бојати. Спремите се за бегање, ако се иначе не мислите [0корити вољи бесомучних људи.“ Дигавонова же- · на древну од страха и притрча им, али Лабивијера већ беше нестало. Овај се глас брзо као ватра распрострђо међу осталим овобљем, Међу тим дође тренутак и Дигазон мораде вав узбуђен опет на позорницу. Сви су предвиђали да ће тек у другом комаду бити скандала, јер главне коловође појавише ве у ложама. Дигазон сврши улогу и оде са позорнице уз ташпање публике, која је писца Дарвова изавивала, али који се није тога вечера у позоришту показао. Док се Дитазон за други комад преоблачио, беше у партеру немир све већи. Дигазон је био на вве спреман. Кад се даде знак да се почиње и када је Дигазон стао на позорницу, приступи му позоришни машиниста па рече: „Гледајте овамо на патос, господине Дигазоне, па станите овде, где је бео крст начињен, кад дође до густа,“ дастор се диже, Први чојави прођоше на миру. Али тек што Дигазон ступи на позорницу,