Позориште

поче страховито звиждање, добовање, урли- |

кање; бацише неколико јабука на позорницу. Комичар остаде миран, па серстив руке гледаше у гунгулу, која се дигла као узбуркано море, Сад се са свим јавно заосрише узвици: „Нека моди за опроштење народног пријатеља! Нека клекне! Нека клевне!«“ Мислилису да ће тиме понизити Дигазона, али овај се није ни макао. Његове колеге довикиваху му иза кулиса, да се уклони, Урликање: „Нека клекне ,“ „Нека клекне,“ све се већма орило, — алина једанпут ступи Дигазон са свим напред, истргне мач, натуче шешир и заузев положај борачки повикну: „Ја да клекнем који носим мач“ Овај призор беше тако смешан, да се громовит смеј заори и нападачи умукоше; а и држање комичарево беше тако одважно да се могло мислити, да ће се датити мача, ако би до чега дошло. Свако се утиша, игра се продужи. Али тишина не потраја дрго. Деси ве нешто, што је изазвало велики скандал, Неки глумац, који још не беше на позорници, имао је ступити у једној сцени, Њега још никако нема, јер је као народни гардиста стојао на стражи, Хтедоше већ да гапред публиком извине, кад ал евота где сав задуван ујури упо-

зориште, Не имађаше ни времена да се прео-

буче, већ на дивно чудо публици наш се глумац у једанпут онако у униформи гардисте укажена позорници у улози слуге, Вика и лупа беше страховита, али уједно и скандал против Дигазона. (Светина се свевећмаскупљаше и збијаше до позорнице, а по што комичар стојаше са свим

162

УРЛ,

мирно, скочише у једанпут уз плескање гледалаца неколико људи на позорницу, и замануше батинама на Д"тазона. Глумци искоче на позорницу иза кулиса, али из партера ваљаше се све већа и веча гунгула, Дигазон не хтеде се уклонити већ потргне мач, гурају га на страну, сузбијају нападаче, дигазонова жена падне у несвест, Комичар дође ван себе, Усред те гунгуде осети, да га невуд вуку. Лабисијер га је гурао, „Отаните овде,“ рече, — „овде је крет на патосу,“ и још се Дигазон није ни разабрао, % већ је осетио, како га је брзо нестало испод патова на позорници; јер се еправа, за спуттање отворила и ва великом шкрипњавом затворила над Дигазоном, који је еретно приспео доле међу машинерије. „Сад 6е избавите — брзо овуда на поље,“ — повиче машиниста. Дигазон умакне у мрачни свод а над њим је беснила бура, Узалуд су га тражили нападачи, које су после народне гардисте растерале,. Представа се одмах евршила,

(утра дан саветоваху се позоришни чланови, и наговараху Дигазона да остави позориште, али се комичар не даде ни оволити, Опавност та учини још смелијим и одважнијим, За, који дан после тога даваће се комад: „омирнански трговад.“ Дигазон измоли себи у истоме улогу садиоца, Улога беше незнатна, но. по што комичар после оног екандала први пут хтеде опет да ступи на позорницу, не хтедоше му пријатељи

кварити воље, јер мишљаху да је нешто наумио. (Свршиће се.)

7)

едточићш. =

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Гроф Есекс“.) Трагедија у 5. чинова, написао Хенрик Лаубе, с немачког превео Д. Јоксић, приказанаје 29. марта о, Г.

(а данашње представе отишао је сваки полаженик позоришта с пуним уверењем, да се са нашим данашњим глумачким силама није могло доћи до већега успеха. Три главне особе ове трагедије: Есекс, краљица Јелисавета и Ротландова наишле су натако вредне носиоце, да су, тако рећи, све остале зачиниле, — Недељковића скоро нисмо гледали у такој доброј вољи, као што беше вечерас. Још само да се одвикне од брзог н пренагљеног говора, особито у монодозима и у тренутима страсти и заноса, што ће му, при малој пажњи врло лако поћи за руком: — његов би се Есекс могао упоредити са бољим

појавама те особе на страним позорницама. — Маринковићка, нас је, према не баш обилној снази свога гласа, заиста изненадила са, својим обликом Јелисавете, што га скоро нисмо гледали тако чисто и марљиво напртана. — Да је Сајевићка Ротландову с обичном топлотом и с поузданим полетом приказала, о томе не ће требати никога уверавати. На послетку морамо признати, да нас је врло пријатно изненадио и — Рашић са својим Џонатаном. Кад би наставио у том правцу умерености и одмерености, Рашић би лако постао најизврснијим комиком на „словенском југу.“ —3—

ПОЗОРИШТЕ.

» (Народио позориште у Загребу.) Приликом представе опере „Фауста“ вели „У1епас“ ово: „Ми поздрављамо