Позориште

делиле

ЕН НАРВА Мин

Чујеш ли корак Неко долази. Хајдгмо одавде, хајде одлави! (Пођу на лево; међу тим ступи Мурат и Мара. То је он (Мара и Јевросима нагло одлазе на леву страну)

Челебија)

ПРИЗОР 2. Мурат и Челебија Мурат (гледајући за њима)

Само један ми поглед Баци овамо богињо мила, Па ће ме дигнут" срећи на дотлед Твоја небеска чаробна сила. Љубавно ме срце мори Распали ми жарке груди, Жељом тешком виче, збори: „Љубав дајте, дајте људи!“ Љубим тебе, љубим злато, Ти си жарког сунца сјај,

А 5 ВЕС АЕ

пр нннне "| 7 ____--_-----_-_--------_- === -иеуи-нинаннон мен -е - 166. дал

| | | | |

| | |

|

Тебе Алах створи за то

Да му буде слађи рај.

Богиња си мила дево

На земљи ти само сена,

Тебе Алах повло ево

Да анђела будеш мена.

Па за што оде небесни створе

| Када ме виде у сјајне дворе

Челебија.

Како ја чујем, каурку љубиш ! (! отим ти благост свечеву губи! Мурат.

Љубим је жарко! Паклени робе, Реци јел им човечји род,

Од кад се земља около креће Кадгоде такав прекрасни плод» Није ли лешша него сав харем, Којега Алин сакрива рајг

Сунца зар више блиста се, алем,

| Даница имал краснији сјај.

| Него ди красна сјајност

| | |

чиста,

ба њеног лица која се блиста 2 множине људи)

(Чује се жубор и ходање (Наставиће се.)

ФРАНЦУСКИ ГЛУМЦИ У РЕВОЛУЦИЈИ.

(Свршетак.)

Глумци су били чули, да ће опет, чим ве Дигазон појави, као и пре бити скандала, а томе се тада није могло стати на пут, Дигазон је већ

у позоришту. Све је спремно, „Почнимо дакле,“ |

рече мирно. После свирке диже се застор. ОДдмах у првом појаву морао је Дитазон већ бити на позорници, и имао је да прегледа неку го-

милу црнаца робова. Он је тако стао, да је 0-

кренуо леђа публици. Још еве беше мирно, али |

чим се комичар окренуо. диже се исто урликање и засри се: свим напред, па раскорачив се, раздрљи руком свој широки капут, У једанпут пр еетаде вика, јер

тоља, поред којих бете иза црвеног појаса оштар нож. Кад се опет све утишало, извуче оба пиштоља иза појаса и на очиглед свима спусти петлове од пиштоља, који су били запети, тури за тим оружије опет за појас, па погледав са највећим презирањем у партер, слеже раменима и поче мирно даље играти. Овај доказ особите смелости и одважности био је од великог утИцаја на публику. „Браво Дигазоне! Браво! На поље е букачима !“ — заори се са свију страна. Нико

„Нека клекне!« Дигазон стаде са.

победио је славно Дигазон све непријатеље

своје,

Јотт нам остаје да споменемо последње, али .

у једно племенито и јуначко дело честитога Лабисијера. Глумци одиграју неки комад, али овај се влади није допао, те с тога непријатељи употребе прилику да се глумцима, освете. У једанпут пуче глас по Паризу, да су по налогу одбора „за спас домовине“ тлумци похватани и у: тамнипцу бачени. Тада је шут из тамнице водио управо на губилиште. Узрујаност и етрах беше општа, Пола Париза жалила је глумце, Злоба и завист отеше мах и спремаху глумцима пропаст.

комичар метнуо десну ругу на два дугачка пише | Непријатељи су се већ постарали за грдну мно-

жину доказа против кукавних комедијаша, и све је тако било удешено, да се и саме судије без личне опасности нису смели усудити. да их ослободе. Већ се у Ларизу биоидан одређивао када ће,тлумци на крвавој позорници своју последњу улогу одиграти, Г

Али над глумцима је бдило провиђење у виду честитога, неуморнога инеустрашивога Лабисијера, који баш тада беше тајни поменутога „одбора за спас домовине,“ Страх и ужас спо=

паде га, када му дођоше у руке дотични списи,