Позориште

пе о 867 ог

„Одмах је видио каква страшна опасност прети уашненима. Зар он да доживи, да они људи, у чијих је представама он толико уживао и један део своје среће налазио, да ти људи сада буду срамно одвучени нагубилиште 2! Никако! То нијеможно — то је страшно! — Лабисијерова ве туга утиша, Он поче премишљати. Сви впиви, у којима су докази против глумаца, морају ве уништити, а то је њему, као тајнику можно, и ако беше са опасношћу свопчано, Али он се није платио, Наумио је дакле да по што по то уништи писмене доказе, Занимљив је начин како је то учинио. Узме дотичне списе и оде у купатило, поред кога је текла река Сена. Заиште собу за, топло купање, Чим је ушао и забравио се, одмах баци споменуте доказе у врућу воду, где се | наквасе, па онда правећи од њих мала зрна бацао је једно по једно кроз провор у реку — и тим начуном уништио је све списе, да им више не беше ни трага ни гласа,

Кад се у суду опазило да нема дотичних списа, подугне се страховига хука и бука. бумња паде на Лабисијера, као познатог „позоришнот пријатеља“, Но овај, дружећи се са тлум- |

ОРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Тамница“.) Шаљива игра у 4. чина од Родерика Бене- | дикса посрбио Л.Телечки, приказана је на нашој поворни- | ци 3. априла. |

Наслов данашњега комада као да је био кобан, по во- | љан, управо невољан расположај већине приказивача. Не- | бригић (бајевић) био је сувише небритић, чисто бисмо | рекли, да се већ прилично био домакао сметеновићу. Али у толико се већма Марица (Ј. Поповићева) одмакла од значаја, небригићеве жене ; у опште као да та Марица не засеца У струку Ј. Поповићеве. Па и сам спахијин слуга и стари војник | Марко (Лукић) говорио је тако, као да ће га сад водити у рекруте. — Само Семковић (Недељковић), Јеврем Кључаревић (Зорић) и Милица (Л. Хаџићева) изнели су ида- |

нас обичну своју добру вољу на позорницу. Јеврем и бољу него обичну. — Ни Полексији Радојевића (Ј. Ма- | ринковићки) није се видело,"ла је мучи она главобоља. што | је сутрадан осујетила приказу „Ловудеке сиротице.“ |

498 85

па ПОЗОРИШТЕ » (Опера ђурађ Бранковић.) У данашњем броју надгега, | листа почињемо саопштавати за углед први чин из на- | родне опере: „Ђурађ! Бранковић“, коју је написао Ве- | | Ђорђевић. Музику за ту оперу зготовио је наш по- |

зато

| внати компониста, Иван Зајц. Стручњаци хвале то ново

цима, извежбао се у претварању, сматраше у томе грдну увреду и показиваше у томе највећу оторченовт, хупао је певницом о ето, и призивао је богињу слободеда освети његове клеветнике, и то је помогло, Најпосле суду не остаде ништа друго, него да се поведе нова истрага, 4 да се набаве нови писмени докази. Но Лабивијер је и сада знао ствар препречавати и отештавати. Најпосле вуд одлучи, да се узшнпеници и бег доказа осуде. И лепе уметнице већ се епремаху за смрт, кад али страховити диктатор Робпијер паде ол џелатеке руке, а његова смрт отвори тамнице хиљадама несретника. Нико се није усудио да Лабисијеру јавно захвали. Он се тада задовољаваше слободним улазницама и одређеним местом у позоришту, Када је прошла револуција, даваху глумци кроз три године узастопце представе у корист свом пријатељу и избавитељу, који је тим начином дошао до новаца, „Видите ли, шта је кадро одушевљење за уметност“ — рече повле Кантатова Дигавону. — „И какво чудо може учинити добро употребљена слободна улазница , или какво место иза, кулива«“ — одговори комичар смејући се. Ф.

дело нашег вредног музичара. Гласови су у овој опери овако подељени: ђурађ Бранковић — први баритон, Гргур — јуначки тенор, Стеван — сопран, Мара — мецосопран, Јевровима — алт, Лазар — басо профондо, Мурат — лиричан тенор, Челебија — басо чентрале.

% (Мађарско народно позориште.) На расписану награду од 100 дуката из закладе телекине стигло је девет трагедија. Од тих је мађарска академија једногласно досудила награду трагедији „Валерији“, коју је написао Е. баглигети. Предмет је трагедији узео писац из доба Ју-

| стинијана П. када је византијско парство почело опадати. | Пресудиоци хвале то Дело не само као најбоље према дру-

гима, него и за то, што је по себи од велике песничке

| вредности,

% (Мађарско народно позориште.) На мађарском народном позоришту у Пешти приказана је прошлога месеца нова шаљива игра у 8. чина од пољскога писца грофа,

| Фредра под насловом: „Ментор“. Ту је шаљиву игру пи-

сац нарочито написао за мађарско позориште. Комад се јако допао публици. Пештански листови хвале писца 060бито као вештака у цртању карактера, којих у тој шаљивој'игри има од сваке руке.

Издаје управа српског- народног позоришта.

Бан ивице