Позориште

У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 18. АПРИЛА 1873,

„= Мек _ ар 46 ГОДИНА 1, + + ЕД ц > Пар ар Мр. | УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, | ИЗЛАВИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — стоји ЗА НОВИ САД 40, А НА ОТРАНУ 60 нов. МЕДЈЕЧНО. — ЗА ОГЛАДЕ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 за жиг сваки пут.

ДВЕ ГЛУМИЦЕ, ДВЕ ПРОТИВНИЦЕ НА ПОЗОРНИЦИ И У животу.

И још једну здравицу: „Што нам мило, живило!“ — наздрави Кардо, купне ве е госпођом Брунинговом, и обоје испише своје чаше вина, тампањскога, Гости мушкарци осменуше се на

вована. А нијеза то, што је позоришни управитељ Карло гледао као најбољу уметницу, већ за то, што му ев налицу видило, да му је мало

већма за врпце прионула. Па да богме, да то |

није могло бити по вољи глумицама, свака је 5о у воску држала, да је у милости прва код управитеља; јер би Карло, кад наиђу „елаби часи“, овавој редом ашиковао и не једну медену речцу на уво шапнуо — а „слабих часова“ Паја ве у Карла без броја!

Али, запитаће поштовани читаоци: ко је тај Карло

У Бечу; у предграђу Леополдштату или као што данас веде, у другоме срезу бечком, у у“ лици што у Пратер води — позориште је, где ве негује глума народна и пучка, Позоришту је томе темељ ударио тај Карло, те ве оно и давав по његову имену призива Карлово позориште (Карл-театер),

У томе позоришту он беше својој дружини управитељ толико година.

Госпођа Брунингова била је оно вече над избранима најизабранија — Карло то ни најмање не тајаше, и све и ева изгледаше, као да је та забава њој у почаст приређена, ради ње та част давана и игранка удешена,

Па, тако и јесте било!

Сад засвира у дворани музика, госпођа Бру- | нингова узме управитеља под руву — »на игранку!“ викне она, и одведе Карла са собом, Сва дружина приста за њима, и до се други

| | | | | | |

за танац справљаху, Кардо је већ са својом

| играчицом прелетао по дворани. Карло је био

врло добар играч, госпођа Брунингова не усту-

| пате ни у тој вештини испред њега, те доиста то, а женскиње ве ботме намргоди; све ву оне ревновале 6 том уметницом, што је тако одли- |

беше милина погледати тај пар, кад играше.

Други ве играчи и играчице давно поуморили па од играња и престали, а њих двоје још никако не наиграше ве, Али сад ево их, где стадоше и у тај мах заори се у дворани громко: Браво! браво!

Док ву мушкарци овако своме управитељу и његовој играчици од милоте клицали, гризла је усне своје госпођица Кондоруши; језа је подиђе, дрећући спопаде своју виту цвећа, иљутита стаде зидати из оте листа по листав, једно за другим.

Госпођа Брунингова спазила је одмах, како се јако наљутила супарница јој. СОмешећи се приђе Карлу и каза му за то.

— Мир, рећи ће Карло, с госпођицом Кондорушијевом није пробитачно тући паприву, ако човек није рад; да му је она саспе у очи; г њоме човек мора знати владати се, па за тили чабак ево је као што ваља,

За тим остави Карло Брунингову и приступи 5 срдитој Кондорушијевој, Шапну јој нешто на уво, она се насмеши, он је понуди под руку, она пристаде, поносно чисто тријумФујући и за чав ено их где играју. Кад се наиграше, нађоше се обоје крај госпође Брунингове, Ова је врло љубазно предусрете, и за руком јој пође, да је својом изврсном речитошћу за се придобије, — Ах, божемој, рећи ће Брунингова, ВИ милујете цвеће, а ваш је пукет са свим без лишћа, врућина га спарила, узмите ево мој — и пружи јој велику једну киту цвећа,