Позориште

Адама ФАВОГАААКАА

стити, да се више пута не пресуђује по правди | и правици живот глумачки, којије, као мало који | други, подвргнут свакој јавној критици, ( тога ваља у пресуђивању глумаца и њиховор живовања увек праву меру употребити, па Ће одмах сами по себи ућутати многи и многи приговори,

Завршујући овај извештај управа се нада,

да ће наш народ и знати и хтети и у овимтешким временима одржати своје позориште, а управа ће е највећим пожртвовањем и одушевљењем као и до сада увек радити на томе, да се овај народни завод што више приближи своме задатку и да ве вредним и достојним покаже народне потпоре и потпомагања!

УРА О НО НИ ИО ООУР НА РИ;

Ево ме, да ти по свом обећању јавим што | мора к њему с улогом, да види, да ли је глумац сам у Бечу видио, чуо, искусио, Али те унапред | схватио улогу, Ако није, а он му је тумачи, Он молим, да се многоме не надаш, ма да ћу гле- | учи како ваља декламовати п како се ваља кредати, да ти ипак све кажем, што је вредно го- | тати, За тим тек долази читаћа проба, Ту Лаубе вора и што ће те занимати, _. почиње евој посао. Он теше, глади, и то начи-

Кад сам 10, јуда о, т, после подне у Беч сти- | ном, који све усхићује., После осам проба долази тао, одмах сам похитао да разгледам, где сешта | представа, Ако се догоди, да представа није допредставља у позориштима тога вечера, Намоју | бро пошла за руком, онда се комад одложи на мерадоет паде ми у очи оглас: „Ромео и Јулија,“ | сец дана, а за то се време увек држе пробе све доТај се комад предетављао у бечком варошком | тле, док се Лаубе не увери, да је доста, На тај позоришту, којим управља чувени стручњак Х,) начин дакако изображују сем усавршују сетлумЛаубе, Кад сам ступио у позориште, очи су ми | ци, Маивољејеу њих ненспрпиве за. рад и напор, засенуле од лепоте, Већ по спољашности можеш Сама представа „Ромеја и Јулије утицала је ту судити какав влада у њему укус. Позориште | на мене онако, као што се предетављала, а предје тако удешено, да сваки гледалац има своју за- | вљала се са студијом“, Ту си могао опазити, да себну столицу, тако, да онај, који плати 15 Ф,| је то „драматична студија“ а не „драматични за. ложу, и онај, који плати 50 новч, за галерију, | ефектхашерај“, те се тако и догађа, да се мнода свако од њих има исти преглед над позор- | тим гледаоцима, који долазе из провинције, таницом и пето тако добро чује. Вентилација је | ква представа не свиди, јер их оставља хладне, тако мајстореки удешена, да не осећаш ни при | Али да се мало размисле, те да са разборним дупком пуној кући (која мимогред речено 4.300 | судом и трезним проматрањем прате течај предфор. доноси) ни најмање врућине, Али како да | ставе, уверили би се, да је та представа велии буде врућине, кад ни један пламен не гори, | кога и труда и напора морала стати и управу већ је у просторијама гледишта тако удешено, | и глумце, и то већега напора, него ли онаква да само рефлеке од светлости пада на тлелаоце, | представа, у којој тлумац и грло издере и руке врућина се пак апеорбује. Стари начин, да на | би искида. Да како да се глумци често равнају позорници еветли плинеки пламен. у стакленим | по публици. Наш свет обично не ће да умује; пилиндерима, укинут је, Пламен ториовдепросто, | он захтева непосредна утиска на душу и ум али се над њим налази мали цилиндар, који од- | па су тако глумци чеето и присиљени, да на тај воли врућину, те тако остаје на позорници само | начин и представљају, Тешко би билоу нас оду Ласветлост, врућина пак одлази на поље, врентији у „Ромеју и Јулији“, кад би се усудио

Шта да ти пишем о представиз Глумци, ма | на позорници умовати, рефлектовати и поучаи најслабији, знају што говоре по о чему се ради. | вати, (а тако је писано); он мора „продрети“, Али како да и не знају, кад ни један већи комад | то јест стећи пљесак, а на који начин, то је не дође на позориште, а да не прође најмање | гтлумчева ствар, И тако се види, да публика може осам проба, Па какве су то пробе! Ти добропо- | силно утицати на изображење глумаца. внајеш Стракоша, Кад се који комад раздели, Шта сам за времетепредетаве најглавнијега сваки глумац, почевши од Роберта (који има. 12,000 | приметио, то је, да је декламација у стракошефор. плате на тодину), па до последњега, | вој школи реална, Није она растегнута, патети-