Позориште
о НОВОМЕ САДУ У УТОРАК
И. ДЕЦЕМБРА 1873, 77777
++. ТОДИНА 1, >
ПО ИАШТЕ
40 БРОЈ 5), >
оса не у | УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — стоји ЗА НОВИ САД 40), А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ
НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДВЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 зд жиг СВАКИ ПУТ.
„Матица српска“ у Новоме Саду већ од неколико година расписује награду за дело: „Нацрт историје српеког позоришта“, али никако да се нађе књижевник, који би се тога посла латио, Томе ће сигурно бити, између других узрока, и тај, што још нема довољне грађе за тај
заиста важан посао, Према томе дакле ваљало би |
пре свега купити грађу о томе, како се позориште појавило код нас први пут, како се од времена до времена развијало или падало, настављало и прекидало, у колико су сви досадањи огледи на том пољу билиједанс другим у свези или не. Једном речју, ваљало би на томе радити, да се добије што потпунија слика о свему, што се у нас радило на овом пољу у различита времена и у различитим крајевима, ( тога би ваљало е једне стране купити и бележити еве, што је о тој радњи остало као траг у старијим књигама, новинама, позоришним _ објавама, нештампаним писмима, белешкама и мемоарима, ако их каквих игде има: а с друге би етране ваљало писати оним нашим људима, који су на овом пољу што радили, и који су још живи, да прибележе све, чега се још сећају, а што би иначе е њима заједно у гроб пошло и изгубило се,
Тојеимао на уму и драматург народног 1030ришта у Београду т, Јован ђорђевић кадје у том погледу, а у торњем емивлу, учинио предлог књижевном одбору матичином, Тај предлог његово прикупљању грађе за историју српског позоришта прихватио је књижевни одбор матичин на своме састанку од 27. новембра о. т, и одлучио је,да се по том предлогу поступа, Ми тај предлог доносимо у данашњем листу у целости, и уједно јављамо, да ћемо већ у бројевима нашега листа што долазе
ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ ПОЗОРУШИТА,
почети доносити такве белешке, и да ћемо за свакога, радо отворити еталну рубрику за све белешке, које би могле послужити као грађа за повесницу нашег позоришта,
Предлог г, Јована ђорђевића о прикупљању грађе за повевницу ерпеког позоришта гласи од речи до речи овако:
„Предлажем дакле, да „Матица Српска“
1) Умоли лично тг, Дилбера, Атан, Николића, Н.ђурковића, Ст, Добрића и А, Поповића, да сваки побележи оно, чега се још сећа, даје или сам око позоришта радио, или бар запамтио, да еу други за његово доба радили, и да те белешке Матици уступи по погодби, а Матици да их храни као грађу за историју српског позоришта,
2) Да изда позив, у ком би замолила све, који би или штампаних или писаних докумената, ма из које епохе нашег позоришта имали (као што су етаре књиге, новине, позоришне објаве, писма, белешке, мемоари, и, т, Д,), или који би се или сами чега сећали, или што занимљиво од других слушали, што ее на нашу етарију позоришну радњу односи, (ма то најпосле биле и позоришне анегдоте и пикантерије), — да све то Матици Српској уступе или саопште,
3.) Да избере од својих чланова неколицину, који би и сами по старим новинама и књигама усамљене белешке о тој позоришној радњи прикупљали, бележили и исписивали; — прибрану услед позива позоришну грађу оцењивали и у
евиденцији водили; и у своје доба Матици брп-
ској поднели своје мишљење о начину и плану, како ће се прикупљена грађа употребити за историју ерпеког позоришта, и како да се ова напише,“
3 2 : :
Ј