Позориште
~
пл ААЊОВ ал кл
ЛИСТОВИ 0 ПОЗОРИШТУ.
(Наставак.)
Веселило ме, што сам имао згоду, да видим Клару Цитлерову. Бечке новине много су пискарале о њој прошле године, али нису знале изрећи дефинитиван суд о томе, која је већа вештакиња, да ли Циглерова или Волтерова, Али ове године, чини ми се, да су е Циглеровом на чисто, Ја сам је гледао као Медеју; то је њезина најглавнија улога, Пређашњих сам година у тој улози гледао Ристориницу, Бонову, Јанаушкову, Волтерову, па сада Циглерову. Природа је одарила Циглерову лепом епољашношћу и огромним па угодним органом, Али то је све што ми је показала у Медеји, Правога глумачкога талента, или особите вештине нисам видио. Није достигла на Јанаушкову, а најмање Ристориницу, Бонову или Волтерову, Слушајући је као Медеју, спопада те страх, јер је ужасна; она представља Медеју само ужасно, али о. брачној љубави, о љубави материнекој, о правом женству нема код ње ни говора, У кратко нема, што но се вели „врпца,“ Ако и јесте Медеја ужасна, што убија своју децу, али зар је не морамо управо с тога сажаљевати; Ако и јесте страсно љубоморна, зар она није на ту љубоморност присиљена, које великом љубављу према своме мужу, а које његовом хладноћом спрам не» С тога је морамо сажаљевати, Али Медеју Циглеркину нисам сажаљевао, већ сам се од ње и ја, и цело општинство, ужасом одвраћао, Гледао сам је 19, мајља 1, јуна имао сам срећу видити у петој улози Волтерову. То је Медеја, каква треба да буде, у њезиној су итри узроци и посљедице јасно истакнути; ту се види права љубав брачна и материнека; њу морамо сажаљевати, а то чуство
мора у нама побудити свака трагедија, У „Жен- | екоме рату“ гледао сам Циглерову као гроФицу
Отрвалеку. Ту су је бечке новине осудиле, И сами њезини пријатељи рекоше, да је веома лоша, И
топе
гджшо“
тако је морала из Беча ове године отићи сауспехом веома лошим, Али да како, такритика о њој оснива ве на темељу савршенога уметништва да не би може бити котод у нав потрчао па помивлио, да је бољи одње, дбиља у навимаи таквих, као што сам чуо, да би нека тлумица на нашем позоришту далеко боље одиграла Медеју од Дитлерове, „Мудри Натан“ беше даван 22. јуна у лаубовом позоришту, и то са веома лепим успехом, Ко се хтео уверити, шта ће рећи представљати мисаоне, тај је те вечери имао лепу прилику; а ја сам опет имао прилику те вечери чути неку нашинку: „Резе УогафбеШипа 156 већг Таде,“ Та ме је воломунека изрека довела на ту мисао, да бисмо ми том представом веома зло прошли код нашега општинетва, и то, као што већ рекох, е тога, што оно не ће да размишља, већ захтева непосредна утиска; а ако који комад захтева да се прати пажљиво; да се уз њега мисли и суди — то је „Натан мудри“
Још сам гледао ове комаде: „Вбзе Хппсеп“ (Лаубе), „Хамлет,“ „Кристоф и Рената,“ „Апз Етеппазећакћи, „Елзевир“ у једном чину (Вилкен) „Емилија Галотијева,“ „Женски рат“ „Ре Опмегасћашјеп,“ _ „Укроћена горопад,“ „Медеја,“ „Ромео и Јулија“, „Вгидегг леве ја Нарзђига“ и још неке незнатније комаде, Од ових би само „Укроћена горопад“ имала добра успеха у нашем позоришту, тим више, што се налази красан превод тога комада код народног позоришта, у Новом Саду. Исто тако и „Возе 2 ипсеп,“ Иначе не би смео ни један други комад препоручити, или што је превелико особље или што није за нас, Једини комад, који би још препоручио и који би у Загребу прошао веома добрим успехом, то је „Ер ројизсћег Јцде,“
(Свршиће се.)
СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. („Љубавно писмо,“ „Шољатеја“, „Мило за драго“.) „Љ у-
бавно писмо“ зове сеједна дражесна шаљива игрица К. Трифковића, што смо је, са два друга позната шаљива
комада: „Шоља теја“ и „Мило за драго“, гледали у суботу 8 дек. на нашој позорници први пут.
Како је писмо главно средство, којим се служе љубавници, да се једно другом доближе и онда, кад нису бли-
ННВ