Позориште

Пе ј НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 15. ДЕЦЕМБРА 1873. 77777“

ПОЗНЕ =

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

а = РОДИНА 1 > Пра

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА По ТАБАВА. — стоји за нови сад 40, А на страну 60 нов. МЕСЕЧИО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ТЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 зд жиг СВАКИ ПУТ.

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ ОРПСКОГ ПОЗОРИШТА,

У колико се зна, појавило се прво ерпеко по-

зориште око тодине 1788. у Великом Бечкереку, |

Вавео та је бечкеречки учитељ Марко Јелисејић, који је од својих ђака склопио млађану дружиницу, Кад је пређашњи управитељ нашег народног по-

зоришта Јован ђорђевић 1963, г, био са п1030- | риштем у Темишвару; то је имао прилике са-

стати се са Аркадијем Пејићем, старцем од %0и неколико година, који је још под царем ЈосиФом П, у Бечкереку као дете суделовао у представама, које је са евојим ђацима давао тамошњи учитељ Марко Јелисејић, Кадје управитељ Ј. ђорђевић други пут походио с друштвом Темишвар г, 1867, стари Пејић беше већ под земљом, Дочекаоје дакле те очима видио пре смрти своје лепшу и сјајнију будућност онога рада, што га је као дете започео са својим млађаним сувременицима,

у В. Бечкереку предетављани су ови комади: „Александар и „Наталија“ или „Петар велики цар руски“ „Прекравни. Јовиф“ и други први 1 по кушаји драматски,

Између 1787—1789 већ се појављује дружина састављена, из зрелих људи, управитељ јој је Манојло Јанковић, Представљала је неке руске комаде и нарочито „Трговце“ одТолдонија, „Благодарнота сина“ и „Зла отца и неваљалога вина,“ ; да тим око 1815 године давао је предетаве Аћим Вујић, „славено-српски еписатељ,“ у Будиму, Ст, Андрији, Баји, Сегедину и по већим местима у Војводини, Тада још не беху стална и мађарска позоришта, него су путовала из једнота места у друго; али као да су била у есвези ва врпеким позориштем, јер је тада у једно исто време изашло на јавност дело „Прни ђорђе“ _ ина српском и мађарском језику, На мађарском напивао та је неки Бадог, који је 1857. године у

мађарском народном позоришту у Пешти славио славу свога педесетотодишњег глумовања и сам изабрао тај комад, и ако је већ био застарео, Тек између 1820—1830 селопи се нова дружина у Новоме Саду, Већина чланова беху све вами „јурати,“ Најпознатији су међу њима били: Стеван Стевановић, Лазар Лазаревић, Јован Ра-

_јић и Атанасије Николић, Стевановић је напи-

сао. „Смрт Уроша У,“ и сам га представљао на позорници, Беше од свију најдаровитији, Лазаревић је написао „Владимира и Косару“ и „Пријатеље,“ Атанасије Николић „Марка Краљевића и Арапина,“ и „Краља Драгутина.“ Тада је и Атанасије Николић прерадио савојску причу „о алпијској пастирци,“ те је изигравана, Од жен-

„скога особља највише је изишла била на глас

са свога глумачкога дара госпођа Марија Тодоровића — Станојевићка из Сарајева, Оеобито је живо предетављала улогу царице Рокванде, те је слушаоци, из поштовања према њеној уметности, прозваше царицом,

1326. године давали су позоришне представе у Новоме Саду ђаци из нормалних школа и тимназије у гостионици „код Фавана“ 0 тим представама читамо у првој свесци „Српског летопива“ за г, 1826. на страни 152, ову белешку: „Мјесеца Септембра и Октобра ове године била су два драматическа предетавленија у новосадском Крајнеровом Театру на ползу тамошње недавно заведене графическе школе, у којој наставленија. даје Г. Атанасији Николић, питомац иногда Нововадеке Гимназије, Перво је била Комедија покојним Јанковићем преведена, под титлом: дао отац и неваљао син,и предетављена от дјечице које из нормални, које пак из гимназијални класа; друго је Трагедија, под именем: Цар Урош, коју су старији Гим-