Позориште
58
го У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 16. ДЕЦЕМБРА 1873. 77777
ДЕ ; = ГОДИНА 11, >
ЈУДИАШТЕ
И Е 44 БРОЈ 5), је
РОС Па пуши УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ. ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40. А НА СТРАНУ 60 НОВ. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ
' НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 зА жиг СВАКИ ПУТ,
ар И И ОК онфинаронфнеори
„Жено драга!“
„Шта је, драги мужићу 2"
„знаш ли, да ву дошли глумци 2“
„И глумице, драги мужићу!“
„И тако ће позориште зимовати у Новоме Саду.“
„знам драги мужићу!“
»ђи то тако снуждено рече!“ „А на што си помислила, кад. сиве внуждила >“
»На претплату драги мужићу.“
„Право велишљ сада би се 'ваљало претплатити,“ „И то на 30 предетава!“
»за сваког од нас по 20 Ф,“
»ћо је: много за наш буђелар,“
„Али помисли, драга жено, и на забаву и поу-
ку, што је имамо у позоришту,“
„И на дуге вечере, што је имамо без позо- |
ришта,“
„јест, тако је, жено, свакако би ваљалопретплатити се,“ ћ
„Само кад би било откуда Знаш ли, драги мужићу, да се нема новаца. Твоја малена плата једва је довољна, да покријемо дневне трошкове, а где је стан; тде је одело, па порција, па пра-
зници и блати дани ,,.. свето захтева новаца,“
„Све је то истина“, одговори драги мужић чешући се за уво — уали—
—" „Нема ту али“ —" одговори“ драга женица — „сада су таква времена! Ваља чувати новац, ваља) сваку крајцару трипут окренути, пре него што се: потроши,
ваља се У опште чувати сваког шка, (без кога човек може (бити, Позориште је | лепа забава, ТИ бар знаш, како ја радо идем У | позориште, али се без позоришта може живити, а без леба никако,“
|
излишног тро- |
|
Ове речи јако су дирнуле драгог мужића, Он се уверио, да му је жена штедљива и добра газдарица. То га је јако обрадовало, он ве поносио својом женом,
Али он је био муж као и сваки други муж, који воли своју жену. Он је, то јест,откидао од својих уста, само да му жена ниу чему не трпи оекудице,
При томе је био штедљив, и то тако штедљив, да је два последња месеца уштедио управо 40 Фор, а жена му није ништа знала о томе,
У ономе тренутку, кад су га женини разлози о штедљивости тако јако дирнули, наумио је да своју жену награди,
Он зграби свој шешир и опростивши се са својом женом упути ееу „Матицу,“ да потражи чику Крестића, Путем је овако умствовао;
„Имам уштеђених 40 Ф, Иетина да сам одавно желео, да си купим један „шпица“ од ћилибара и „дувана султан Флора,“ истинада бих ја волео пушити султан Флоре на штпицлу од ћилибара, него Бог зна шта; ади“ —
Ту се мало промисли па онда продужи: „Али позориште је лепа забава и красна поука, овим тога, позориште. не стоји на најбољим нотама, јер ни наше родољубље не стоји на најбољим ногама, овим тота и најбољи дуван мора се попушити,а и најлешни „шпица“ може се сломити; овим тога моја је жена добра, вредна и штедљива, она сиротипа уме да ве одрече забаве, само да ве у кући нужда не трли, осим тога, моја жена воли позориште, а зимње бу вечери тако дуге. ,. ,„ ет, за што ја не бих њу обрадовао тиме, да нас двоје претплатим ајаћу већ још који месец пушити „вутошког“ (да не чује како Финанц!) на своме кравном дрвеном шпицлу 2“ |