Позориште

а 206 ИО ЈЕЈАЈ

у томе је стигао у „Матицу,“

„Чико драги, ја бих се претплатио на два седишта,“

„Ви сте паметан човек“ — одговори чика,

„Ето,“ помисли у себи драти мужић „један разлог више, да се претплатим,“

Драги се мужић дакле претплатио, Кадје пошао из канцеларије, чика Крестић га је до врата испратио. Драги мужић је отишао у кафану, запалио цигарету од вутошког дувана, и сео да кибицује. За чудо! дн је био тако задовољан и радостан, као да је добио терно. У мислима је представљао себи, како ће пред вече кући доћи, како ће онда своју жену са позоришним картама да изненади, и како ће га онда његова женица елатко

да пољуби, У тим слатким мислима кибицовао,

је он цело повле подне!

Да се вратимо његовој жени, Његова је жена остала код куће и мислила на позориште, дна је тако радо ишла у позориште, да су јој чисто сузе удариле на очи, кад би помислила, да се нема од куда,

Нема ол кудаг дна се смешила. Имала је она једну малу дрвену кутију, у коју је остављала сваку крајнару, коју би од пијаце уштедела. У тој кутији мора да има већ доста новаца, а о томе новцу њен мужништа не зна, Да завиримо у кутију.

Она је дотрчала орману, извадила је из њега кутију, отворила је и бројала новце,

Крајцара по крајцару, шестак по шестак дивне ли брачне симпатије! — и она је уштедела управо 40 ,

Како се обрадовала. ба овим новцем претнлатиће она и себе и свога мужа. Како ће се њен муж радовати томе,

Она Ће да евога мужа изненади, мора се дакле потајно претплатити, Њена служавка је невешто створење, она не ће знати то извршити, морала би дакле сама отићи чика Крестићу»

Чика Крестић је поштен човек, али —

Док је драга женица премишљала, да ли се приличи,; да она иде чика Крестићу, да се претплати на позоришне представе, отворе се натло врата и уђе нагло у собу тђа Јуцика,

Чини ми се, драги читаоче, као да се са тђом Јуциком још из пређашњих времена познајемо.

„Службеница, службеница“ — рече гђа Јуцика. „Шта2 ви још нисте спремни, још нисте ни о-

бучени! а већ је скоро шести чав, скоро ће се почети,“

„Почети, А шта то 2“

„Та за бога, шта друго него наше вечерње забаве! Та зар не знате да сваког понедеоника, сваког уторника, сваке среде, сваког четвртка, сваког петка, сваке суботе, и сваке недеље, имамо вечерњу забаву >“

Тако! Па чиме се ту забавља“

„Но, Фала богу, и то ми је питање!

„Масу аппак а ћше, ујак „Ктаеће Улеге!“

„На Фрише фире2 Не — не волим се картати! Кад изгубим, жао ми је мог новца, кад добијем, жао ми је моје другарице, која је изгубила, да то се волим и не картати,“ ;

„Шта 2 Ви ве не волите картати 2 Ви, једна изображена госепоја, па се не волите картати Но, јесте ли чули, кад се торашчује, биће смејадонеба,“

„Фала Вам лепо, нека се само рашчује,“

„Опроетите, драта моја, али овако се шта не може прећутати, Реците боље, ла ве за то не ћете да картате, што бисте волели ићи у позориште,“

„Истину да вам кажем, погодили сте!

„Ха ха ха“ — прене у смеј гђа Јуцика, „Због позоришта, дакле2 Због позоришта 2 Та ми се за то баш и картамо, да не морамо ићи у позориште, Драга моја,шта ће те ви у позоришту Да гледате ваља да оно; што сте већето пута видели, или и ако сте видели, што ништа не вреди ! Понда, шта мислите, 20 Фор. претплата од овобе! Откуд. толико новаца» Зар ви не знате каква су данашња, времена Ко би још у данашње време бацио 20 Ф. на позориште! “

„Али ја као мислим“ —

„Ту нема „али“, или ће те ићи са мном на Фрише Фире, и онда ћу прећутати цео наш разговор, или ће сутра да пуца по вароши!“

„Али ја нисам звана 2“

„Драга моја, ту се нико'и не зове, Имате ли ви само новца за картање, то је вве, што се од вас захтева,“

Овамо., онамо, тђа Јуцика обрлати нашу драгу женицу. Она оде своме орману, извади из њега своју дрвену кутију, а из кутије тешко заштеђених 40 Ф, па оде са гтђом Јуциком на Фрише Фире,

(етавимо је мужу.

мало, а вратимо се њеном

7)