Позориште

Па

ПР опо < | | При ових и других многих представа | А „Шољицу Теја“ и „Ни бригеша“ Стојал" ће Лаза пред очима нам жив, Кад гледат будемо — уз чувство немило, Стојалт" ће уза њ мајка нам Слава, Уз сузе ће. уздах, да се тад смеша: Кличући: „Лаво бје вјештачки див!“ „Еј; Лазе последње вешташтво то било!“

о ОСС

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ ПОЗОРИШТА,

(Наставак.)

И" 1827. давао је Атанасије Николић у Новоме | Сервицки, од Терек-Кањижа, жарког нашег РодоСаду позоришних предетава „код азана,“ () тим | љубца, Великог Србски Муза Мецената, благодјепредставама налазимо забележено у првој свесци | телно Друштво, из Србаља, Немаца, Мађара и „Српског Летописа“ зат. 1827 на страни 182 ово: Евреја. састојеће, завело, које је у намјеренију

„И ове јесени јест Г, Атанабвији Нико- | овде давно желајеми Обште-Народни Теалић, Гимназије Н, Садске Лејећешпејајег напол- | тер зидати, Племенити наш Магистрат жељу зу овдашње графичееке школе, у Крајнеровом | Друштва данас је одобрио; сад се још од сљ Театру трипут једну позоришчну игру пред- Ш К, Консилије милостиво рјешеније очекује; ставио под именем: „Алпијска пастирка“ | својом приликом хоћемо миле сонароднике и саПредмет ове игре била је Аделанда, морална по- | отечественике нашег средством Магазина о 06вјест Г. Мармонтела, преведена Доснтејем Обра- | штеполезном овом заведенију обширно известити, довићем, ГР, Николић обдјелао је ову историју за | За сада само нашим Читатељима радостно јавТеатер и раздјелио на три дјејствија,; сваком по | љамо, да се Друштва овог већа част из чисти неколико пјесама додавши, Истина, да нити је овејани Србаља састоји,“ драматическо вјежество, нити дилетанта у пред“ 1840, т, селопило се у Сомбосу драговољачко друставленију хуложеетво, строгима Талије прави- | шштво позоришно од тамошњих приправника и лама соотвјетствовало; но поред свега тота Те- | Сомборкиња, То је друштво давало више представа, атер је био свагда дун зритеља, који бу и сред- | () тим представама пишу „бербеке народне новиственим успјехом обоји,као што је, сматрајући | не“ од г, 1840, у свом 65. броју овако : „Сомбор на блатородно њиово намјереније, и положени у | 7, Авг, И овде се већ љубов к народности протоме труд, праведно било, задовољни, да и спрама | будила, која је установила Србеки Театер, ако показаног негли недостатка снисходителни били. | не темељни, јер то за сад јошт није можно, а ИВ овот истог призрјенија, одобравајући намје- | оно поне онакав, какав ће се по свој прилици Реније и похваљујући ревност, желили 6и,| и у будуште моћи имати, Особе, које су ове тода се преко године и више такови представле- | дине обштину Сомборску увесељавале, јесу разнија, елонећи се и на корист тако полезног за- | паљени родољубијем овде учећи се препаранди веденија и на увеселеније публике учини;ното | у овдашње грађанске родољубкиње, Они су више би евојеки совјетовали, да се от искусни у том | пута ове године различне театралне игре, као: људи упутетвованије и наставленије пређе иви- | „Светислава и Милеву,“ „Милоша Обилића или ште, нег што би се на позориште изишло! — | Паденије српског Царства,“ „Кнеза Лазара“ п, Бр 1 тетриђисае сопзићи Падећег, поп ашдет т, д, на совершено овдашње обштине задовољство, лаеот таетлшаве Јапдета, сшра фатлеп сатеге ат- | представљали, У прошасту недељу 2, Авг, предригог,“ - стављали су речени препаранди једну у руко-

Т, 1939. радило се у Новоме Саду на томе, писуосотњиу народном духу састављену еклода се сазида неко „опште народно. позориште,“ | гу, по којој су се пјесме на славу Њ. ВеличеУ 39, броју „Магазина за художество, књижеветво | ства премилостивог нашег Цара и Краља Феђр|| и моду“ од год. 1839, читамо ово: „Нови бад, | динанда 1,, садашњег Митрополита Њ, Екецел, · Априлија т, т. (0 радошћу хитимо Читатељима Г, Стефана Станковића, бовјетника краљ,

нашег Матазина јавити, да се код нас под пред- покојнота Т, Уроша Несторовића и родоседанијем _Благородног Господина Георгија | љубиве обштине (омборске из одушевљени њи-