Позориште

|

ин

урне

И пп ТУ =

„=== У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 22. ДЕЦЕМБРА 1873. 77777

„ар они „ИЗ УК ТОДИНАЦ | + БРОЈ 5»

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ТЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ.

ново ПОЗОРИШТЕ У ВАРАЖДИНУ.

Ново позориште у Вараждину отворено је 26. | који дође у наше вароши, и не може да помисептембра 0, т. свечано. Зграда је у ренесанском | сли да је дошао у сред нашега народа, него да стилу а ватрадио је Иван Јамбришак, Као што је усред Немачке, Те истине не ће сигурно показују вештаци, зграда је та изведена са свим рећи нико, ко је год био у Загребу, Варажлепо и практично не само за око него и према | дину, Карловцу, Осеку, Митровици, Земуну, итд, цели, Чланови народног позоришта из Загреба | Ако не знаш немачки, то можеш у гостионици отворили су тај нови храм уметности, Прологје и гладан и жедан остати, Тако исто немча сен саставио В, Вежић, а товорио га је Адам Ман- по свима дућанима, „Уаз 156 се Шо“ — „МЕ дровић, Шрво се предетављао „Потурица“ од | маз Ккала јећ фепеп2“ — чујеш на све стране, Ивана Кукуљевића, за тим „Девојачки завет,“ Докле год у нас тако бива, не можемо рећи, да „Фабричар,“ и „Локот,“ Од 1, октобра даје пред- | радимо за себе, већ да помажемо, да се шири ставе у том новом позоришту неко немачко друш- | туђа култура, туђи обичаји; радимо доследно за тво, Те немачке представе дале су повода „О6- | друге народе, а тога не чини данас ни један зору“ да се у једном од својих последњих бро- | свестан народ, па ни сами Турди, јева овако јада: А ипак има у нас родољубља, само мислимо,

„Ко је видео вараждинско повориште,заиста | да га не знамо употребити на праву цел и да се мора дивити красоти те зграде, коју је по- према жељи срца немамо доста одважности да дитао труд, мар и пожртвовање вараждинаца. Та развијемо и једнаке физичне снате марљивога зграда чини им дику, а поносити се могу њоме на рада. далеко, Вараждинци су осветлали себи образ, и по- | После ових истина, које смо ова уизнели, миказали су; дасу вољни доприносити жртве, да би | слимо, да нам не ће ни један праведан и неприсе тамошњи свет наш будио из дремежа, и под- | стран притоворити, ако изречемо сумњу, да ли стицати га на нов живот на пољу знања и у- су силни новци, уложени у вараждинеко 1030метности а да то буде у корист нашем народ- риште збиља и корисно уложени, кадето видимо, ном напретку. Зна се, да бу сви народи себич- | дасе у њему негује туђ дух, туђ језик, дакле на ни, и да еваки ради о свом напретку, јер само · кориет туђега народа А то не би смело бити, просветни и морални напредак води сваки на- | ако хоћемо да народни новац, уложен у ту кравну род до благостања, Ко служи туђем народу за зграду, не буде по народ бесплодан, подлогу, тај се никада не ће попети до духов- | Знамо; дасе у овај час не може створити одне и материјалне независности, а без тих не мах у Вараждину наше народно позоришно друш= може ни један народ доћи до благостања и среће. о тво, али би се дало бар нешто започети, Тако Кад би се у нас ово увек имало пред очима, кад | би се могло основати „доброваљачко. позоришно би се озбиљно и трајно радило на осигурању | друштво,“ које би бар једну представу давало народне будућности: то би у нас са свим друк- | на нашем језику. Тиме се не би ни мало смечије стојало са јавним и друштвеним питањима, | тало немачким позоришним представама, а учине би владала у нашим приватним друштвима нило би се по вољи нашем свету, који воли глетуђинштина, немштина, тако гровно, датуђинац, | дати предетаве на евом матерњем језику, Таке