Позориште

| ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАЂАВА. — стоји ВА нови сад 40), А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧН 0. — ЗА ОГЛАСЕ || : |

2 у НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 26. ДЕЦЕМБРА 1873. 77777 )

и ПОЗОРШТЕ +=

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ар с

НАШЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 за жиг СВАКИ ПУТ.

ЂУЛлИићИи УВЕОЦИ, ШТА ЈЕ ТУГА...

Шта је туга, која дође Ми | А кад сване зора бела Наједаред махом целим, | Кликће као соко сиви, Опије те, занесе те, Она ти се прва јави: Обори те падом смелим! „Добро јутро, још смо живи!“

Залети се, да те сломи, | Од јесени до јесени, | Заука ве да те скрши, Од пролећа до пролећа,

Загрли те па те стоми, Од дан на дан бива јача, Пољуби те — па те еврши ! | Од чав на чав бива већа, |

Тава туга срце вида,

У вечити мир га смешта, Таква туга није туга, Није силна, није вешта!

Што те крепи ако клонеш, Што те дигне ако паднеш, Што ти не да да потонеш, Што те чека да оданеш,

Па те у свом крилу њија, Задане те да се згреваш; (ваки дан ти срце рани, Кад ти сузе све пзцеди,

Што те љуби, што те пази, Учини се ко да спава, Око тебе брижно лети, | Ко да није више туга, Отрује те, боже свети, + Па ти кане заборава, Ат ти не да још умрети! | А после ве томе руга!

| пе

А кад заспиш она шапће: | Кад помислиш сиш'о е' с ума „Спавај, спавај жртво моја | Разбере те у зло доба, Одмори се на мом крилу, | Па ве вмеши, па те теши: Чува тебе туга твоја!“ | „вако ћемо све до гроба!

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ ПОЗОРИШТА.

(Наставак.)

Докле су представе даване у дворани, од- | школеког одмора, купатила и пољевих радова, бор је изалавио на крај,а кад наста лето, мо- | Да не би ствар запала поревене се одборници, раде се у врту градити арена, а позоришне | те даде сваки по тридесет дуката (а доцније публике све мање, јер дође време судског | тројица богатијих још по шестдесет) на издр-

= и: 4)