Позориште

„===

хе

МИА ла ДНИ РА ЕУ

их ваља евагда или спојити, или где то неиде, онде ваља глумачки, уметнички, моменат подчинити књижевном, Тако се радило свуда, где се тод ишло на то, да позориште добије виши полет и идеалнији правац, Тако видимо где код Немапа стоји Гете и Шилер на челу вајмарског позоришта, Имерман у Диселдорфу, Шрајфотл (Вест) и доцније Лаубе код бечког дворског пд-= зоришта, Код Мађара видимо као прве управљаче њиховог народног позоришта списатеље и песнике Верешмартију и Бајзу, доцније Ситлитетија као артистичног управљача кроз дуги низ година, Време управе свију ових људи бете за поменута позоришта време напретка, лолета, одушевљења, а ниједан од њих не беше глумац, само једини Ситлигетија, али и он одвите лош глумац, који је веома кратко зреме глумовао, а од год 1844, амои не предетавља више,

Ово је разлатање нужно било да би се увидела погрешка, у коју је београдски одбор пао, кад је у почетку књижевну управу одвојио од уметничке, а мало за тим, за време путовања дружине, целу позорницу предао глумцу Адаму Мандровићу. Колико је год овај глумац, и као човек и као уметник, био сваког поштовања вредан, ипак је овај терет превазилавио његове снаге, Његова, је брита била, да са својом маленом дружином даје што боље и што округлије представе, и у том погледу је чинио, колико се само могло захтевати, А какав ће дух да влада у дружини; какав ће положај да заузме позорница према књижевности и према другим просветним заводима; хоће ли пустити дубљег ко-

рака у народ; колико ће глумци напредовати у општој образованости и у личном уважењу код публике; хоће ли водити бригу за нов нараштај глумачки из добрих почетника: о томе свему није, имао. кад да се стара, а није био ни у стању, да се о томе стара,

Тодина 1865. затекла је затребачко и новосадеко позориште опорављено од преклањске, кризе, а београдска глумачка дружина спремала се; да ве разиђе, да би се новац, који ве трошио. могао прибирати у фонад за подизање позоришне зграде, Новосадеко је позориште посредовало код беотрадског позоришног одбора, да се дружина не распушта, него да се ма како одржи на окупу као целина, Управа новосадског 1080ришта доказивала је, да у случају распуста позоришне дружине еви београдеки чланови неће се моћи примити у нововадеку дружину, и да ће за случај новог отворања београдског поворишта опет наступити још већа криза од оне у години 1369, ако се опет бољи чланови устраже у Новоме баду и Загребу, у место да се мало по мало у самом Београду справљају добри глумци; ово посредовање прође на лихо, јер је опдашња влада већ била одлучила, да се распусти позоришна дружина београдека, а одбор је имао да ту одлуку проето изврши,

Тако се сврши прво време београдског позо= ришта. Од дружине Мандровић и Перисова оду у Загреб, Савић у Нови Сад; остали се разиђу, а неки еклопе малу дружиницу, која је под у-

– = "базсеба-

ош:

сл н и ТЕ.

ж (Мудар судац у шкрипцу.) Неки судац у некој вароши увек је гледао да измири странке. које су пред њега, излазиле да сетужа кају п то увек по вољи итужиоду итуженоме. ( тога се славио као мудрац и поштењак. Једном дође нека жена с тужбом, да јој је некакав дечак из суседства украо штене. Дечак је то тајао и тврдио, да је то штене, што та жена, хоће да је њезино, оштенила његова куја. Судац нареди, да се пред суд доведу обе кује, једну метне на један, а другу на други крај суднице, узе штене, донесе га у сред собе и пусти га, да види камо ће. Штене отрча дечаковој куји, а судац поносито рече: Природа је судила! Неколико недеља после тога

правом Степића по мањим местима животарила, (Наставиће се.)

ЈУ

Ми. 65,

случаја ето му опет на врат „пасје парнице.“ Два ловца дођоше на суд, па сваки од њих хоће, да је његов препеличар. који вреди брат брату да га да 100 Ф. Ствар је мало потешка, али се наш судац сети. како је мудро решио парницу између оне жене и дечака, те се обрадује доброј прилици, како ће опет показати своју еоломунску мудрост. Учини од прилике као и пре, постави ловце свакога на крај суднице, даде препеличара на узвици слузи у шаке на сред суднице, и заповеди му. да пса, пусти чим почну оба ловца звиждати. Ловци и слуга урадише по заповести, а препеличар — препеличар побеже без трага из суднице!

Издаје управа српског народног позоришта.