Позориште

ранио ова —

со;

у =“ =

Ке У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 30. ДЕЦЕМБРА 1873. 777-~ |

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО

ТАВАВА. — стоји ЗА нови сад 40, А нА СтРАНУ 60 Н05. МЕСЕЧНО. — ВА ОГЛАСЕ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ ПОЗОРИШТА,

(Наставак.)

Шовле три године дана одмора отвори се београдско позориште по други пут у јесен т,

1868. Наименован буде нов одбор, и један ње- |

тов члан за књижевно-уметничкот управитеља, Приступи се к састављању тлумачке дружине, У ову даде стара мандровићева дружина само два члана, Отепића и Јовановићку; из степићеве дружине беше изабран Тоша Јовановић; као почетница би примљена Мара Гргурова; а главни део дође од новосадске дружине: Лаза Поповић са женом, Д. Коларовић са женом Њ, Рашић са женом, Милка Гргурова, М, Бошњаковић, М, Станишић, ђ, Пелеш, А. Савић, Тоша Марковић, Пера Јовановић, касније су дошли из загребачког позоришта А, Мандровић, М, Цветић и жена му и Ј, Племенчић, од новосадске дружине Л, Телечки, Д, Ружић, Д. Ружићка, Сава Рајковић, Л. Лугумереки са женом и Васа Поповићу; из немачког позоришта М, Јеленскова и Н, Недељковић; из мађарског позоришта А. Бачвански;

и од своје куће, али пре тога наизменце глу- |

мац код сва три народна позоришта, ђ. Рајковић, Овим тога дођоше још од своје куће П. Добриновић, Н, Стојановић, Коста ђорђевић и Бошњаковићка, (во су сва иоле знатнија имена, с којима смо се на позоришним објавама београдским за ових пет година сусретали, Види се, да су све ове снаге дошле у Београд од других позоришта, а највише од новосадскот,

Отворање београдског позоришта године 1868, произвело је и по други пут јак потрес код

оба друга позоришта, а особито код новосад- | скот, које је одмах у почетку морало и управи-

теља и половину бвојих чланова уступити Београду. ( тога су и долазиле од оба позоришта,

београдском одбору жалбе, Загребачко се позориште на скоро опоравило, добивти много већу субвенцију нето што је имало београдско повориште, и према томе повишујући плату својим члановима одмамило је к себи опет натраг и своје а и неке београдске чланове, ( тога су се

глумачке плате у Загребу према онима од 1962, .

тодине данас скоро удвојиле, Онда беху чланови плаћани са 40 — 60 Фр. месечно, сад све плаћају са 80 — 120 Фор. Много је тежи и

"опаснији био положај новосадског позоришта, које

абог већег броја изгубљених чланова, које етота, што није имало нити има сигурне субвенције, а ипак је и оно по невољи морало повишавати плате евојим члановима, У јесен 1867, године беше код нашега позоришта у Новоме Саду највећа плата месечно55 Фр, а сада је скочила на 0. — 90 Фр. ав, вђ

Што су тлумачке плате кој ева три позоришта у почетку морале скочити, било је веома природно, јер се број глумаца из два позоришта, на један пут морао поделити на три, Али је вредно запитати, за што су и после скакале и за што још и сад скачу» Сама екупоћа није једини, а није ни главни узрок. Томе је узрок поглавито у томе, што је несаразмерица између броја позоришта и броја глумаца остала и сад она, која је била у почетку, т.ј. према позо= ришним потребама није се производило доста нових тлумачких сената, те није било међу њима такмичења, Ко је томе крив! Загребачко позориште није много производило, али није ни морало, прво што му губитак у члановима није био велик, друго што је, имајући јаку субвенцију, кадро било готове глумце добијати из Новога Сада и Београда, У Новоме Саду произ=