Позориште

234

водило се доста, а и данав се још непрекидно доста производи, али су многи у Београд и у Загреб на веће плате одлазили, А кад запитамо, колико је глумачких снага поникло на београдској позорници за ових пет година Одговор је: једва петоро, Резултат мален и по броју и по вредности, јер ови сви, изузимајући једну, нису били изашли из почетничког стања, па су само у мањим улогама били употребљавани,

Ова непроизводња глумачких снага у Београду била је узрок, ва што сутамо плате и средњих глумаца дошле до оне висине, до које пре тога нису могли доћи ни бољи глумци, Та непроизводња била је дакле и један од главнијих узрока кризи и катастрофи београдског позоришта, Осим тога цензурске прилике у Ђеотраду за последње три године биле су таке, да многи, папи клавични, комади ниву мотли бити представ-

љани, за то је управа набављала за скупе нов- | „це прве представљачке снаге на словенском југу, |

а и својима је повишавала плате, да би публици представљачком уметношћу накнадила губитак у одабраном, ако емемо рећи „влободоумнијем“ репертоару. Кад видимо, да се овај слаби резултат у произвођењу нових глумачких сената у Београду појављује и у 1865. години, кад се свршивала артистична управа тлумца редитеља, и у 1873. тодини, кад се свршивала артиетична управа друтога глумца редитеља; и кад е овим упоредимо, да је код нас у Новоме Саду и до 1858. било спремљено ваљано коло нових глумачких енага, и да је од 1868. до сад опет однегован ваљан подмладак, а да је новосадско позориште и до 1968. и од 1968. овамо било под артистичном управом људи књижевника, који никад нису били глумци: то се онда не ћемо ни мало преварити, ако изречемо, да глумац као артистични управљач не може да производи нових глумачких сната. Глумац управљач има пре света да се стара, да представе испадну што боље, а произвођење нових глумаца то је нешто одвојено од тога, а често и нешто томе противно, ПТроизводити нове Рлумачке снаге није ствар лака, а није ни при-

јатна, Ко ве на то одважи, тај нре свега има |

на себе да натовари двоструки, троструки посао, Али то још није оно, што је најтеже. Јер ако је ко и готов да жртвује своју муку и посао, има још уза све то да пробије и две јаке

стене, а то су старији глумци ин публика, Старији глумци не ће ни по што да трпе, да их новајлије уздрмају на њиховим столицама, а публика жели, да одмах ужива оно; што је боље, Тешко артистичном управљачу, који се поплаши од ове Скиле и Харибде. А то бива редовно код глумца управљача, Старији глумци уједно су н његови другови, Он им ве не еме замерити тиме, да ствара такмаце њима, а може бити и самом себи: а и пред публику пробитачније је излазити са старом извечбаном гардом него са новацима. Обе ове стене опавне су и свака за себе, а тим опасније, кад се еложе, кад глумачке сплетке иза кулиса начине вавез ве појединим котеријама из публике, е појединим новинарским рецензентима, и т. д, Све ове тешкоће, сви ови нападаји још су већи, кад је управљачаењижевник; само што их се он не боји, јер не зависи од њих,

Сад нешто о народном и о идеалном правцу; који треба да влада код сваког позоришта, а0собито код народнот, Такав правац може му дати само човек, који целу позортшину ствар гледа с неке висине, који тежи за све вишим и вишим, који рад свој не удешава по плати и награди, него је готови да жртвује а тота не може радити, глумац, који је непрестано у вртлогу безбројних ситних и најситнијих послова, па нема кад да се. попне на више гледиште, Он се брине само за дневне потребе поворишне, а не и за оне, што ће тек да наступе после дужег времена. Уз то је код нас у првом времену развитка нашег позоришта, сваки иоле старији глумац поникао на туђем земљишту : један је питомац немачке, а други мађарске Талије, а ту је међу глумцима већ одавна овладао материјализам, па је и у њих саме продрђо, ас њиме заједно и дух туђинске на= родности, У таком елучају само би какав ванредан дух кадар био туђинеку уметност тако згодно накаламити на дрво српске народновти, да цвет и плод од тога буде поседе чисто ерпски. за то се иште много; иште ве, да се такав товек препороди као. Србин, да продре и у најдубље и најекривеније изворе народнота живота, језика. песништва и свију народних особина, и да их научи љубити, поштавати, неговати и њима се поносити, Само ће тако. знати, шта. му ваља чинити, чега ће ве клонити; еамо ће тако

и"