Позориште

па

избећи погрешку, да не пресађује читаво туђин- | идеалном и народном: то мивлимо, да је учи-

ско дрво, тде је може бити довољан само мален каламак само ће тако моћи етварати српско а не ће препочињати туђе поздриште,

По што се дакле види, да у Београду под артистичном управом, док је она била у глумачким рукача, нити се производио нов тлумачки подмладак, нити је завод руковођен у правцу

њена велика погрешка, ште је закон о београдском народном позоришту од г, 1870, нарочито оделио књижевну и артистичну п уметничку струку, па управу над целом позорницом предао у руке глумцу редитељу,

јад да лаким погледом расмотримо развитак наше драматеке књижевности,

(Наставиће се.)

"О

гдшетићњ

СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Чаша воде.)“ Болест, та стална пратилица и мучитељка свију позоришта, пореметила је и на нашој позорници ред позоришних представа, те смо тако у суботу 22. депембра гледали „Чату воде“ у место „Дон Карлова.“ Истина, да је за времена јављено, да се не ће давати „Дон Карлос.“ п да тако нисмо ни морали ићи у у позориште. али нам је ипак горко пало, што смо морали попити чашу воде у место добра шилера. Тај ра-

сположај учинио је. да нисмо могли уживати као обично |

у доброј игри наших глумаца. који су дали себи тога вечера доста труда, да би нас само навели, да заборавимо на обећано нам уживање. Узалуд сва мука: нас није могло одобровољити нити вешто доскакивање. у говору Ружића (Болинброк) и Ружићке (Малброва,) нити не баш ватрено и страсно казивани љубавни јади Мешема (Лукић) и Ебигајиле (Л. Маринковићева), па ни прилично безавлено држање и владање краљице Ане (Ј. Маринковићка), која од силних љубавних послова никако да уграби времена за „озбиљне државне (разуми „љубавне“) послове.“ Узалуд све када нам се расположај душевни није никако могао тако удесити, да оцењујемо представу и игру глумачку у доброј вољи, а никако не. бисмо ради, да по нашој злој вољи пресуђујемо рад других људи. па да им тако и нехотице што на жао учинимо. = а.

НО ЗАО Бри вал

% (Народно позориште у Загребу.) У народном по8оришту у Загребу одређен је за прву половицу месеца, јануара 1874. овај позоришни ред представа: 1. „30 година из живота једнога карташа,.“ — 8. „Мислав,“ опера, у корист управљача опере И. пл. Зајца. — 4. „Кућна капица дра Фауста.“ — 5. „Риголето,“ опера. — 6. „Распикућа.“ — 7. „Нервозни.“ по други пут. — 8. „Риголето,“ опера. — 9. „Тајни агенат,“ (нов), — 10. „Мислав.“ опера. 11. „Марија кћи пуковније.“ — 12. „Дивљан,“ (УУ Па епег). по други пут. — 13. „Боасиска вештица,“ опера. — 14. „Мислав.“ опера. — 15. Кромвелов син.“ (нов).

С ИТ

ни те.

“ (Велики кнез руски Алекса.) Трећи син рускога цара, велики кнез Алекса Александровић, који се тек не давно вратио са свога пута око света, добио је налог, да се одмах спрема, да и опет обиђе свет. По томе дакле као да св нису испуниле наде, да ће се цар измирити са, својим вином. Размирици тој узрок је то, што се велики кнез Алекса без дозволе својих родитеља, потајно оженио придворкињом Александровнам Жуковсковом, нећакињом рускога министра Финансије. Цара је јако разљутила та потајна желидба синовљева. па је хтео даје поквари, али младенци осташе верни својој заклетви. Младој жени, која је била у Ници, дође гроф Петар Шувалов. царев повереник, те је стане наговарати. да сама пристане на уништење брачне свезе. Али Шувалов не успе, Млада жена, која. је била већ родила мушко дете, рече, да се заклела, да ће бити своме мужу верна, па те заклетве не ће погазити. Кад је то дознао цар, песла свога сина напут око света, да би га тако вратио на прави пут, Али као да му то није пошло за руком, јер је велики Енез одлучио, да не раскида свога брака с Александровном Жуковесковом. “ (Лик дра Светозара Милетића.) Ф. Л. Тителбах, професор на новосадској варошкој реалпи, издао је лик дра Светозара Милетића. У свомотласу вели: „Наумио сам, да издам тај лик као дрворев. Нато ме је навело особито то, што до сад Срби још немају милетићева лика у онаком облику и величини. као што би приличило, јер литографисани лик, који се до сад продавао по српскоме свету, веома је мали. Лик што сам га израдио, попрсје је скоро у природној величини. Израда лику врло је укусна, за то већ јемчи име првог дрворезног завода Г. Паточке у Прагу, где је лик резан. Цену лику ставио сам, што сам могао мању, на име 80 кр. по комаду. јер ја у томе не тражим никакве особите хасне за себе, него само да ми се исплате трошкови. Ако ме ошштинество српско потпомогне у овоме моме првом поузетку, онда ћу за овим ликом издати ликове јоши других знаменитих Срба.“

Издаје управа српског народног позоришта,

пар