Позориште

АМА Е

нова (1868); — Јован Суботић: „Бодињ“ драма у 5 чинова (1868); — ђорђе Малетић: „Посмртна слава кнеза Михаила М, Обреновића,“ слика, из народног живота (1568); — Јосиф Подградски: „Лепосава и њено губилиште, или новоградске комедије,“ сатиристичка драма у три чина, е | песмама и предигром (1869); — Александар Попоповић: „Нечиста кућа,“ драма у 5 чинова од барона Ј. Ауфенберга (1869); — Јован Суботић: „бан на јави,“ слика из прошлости српске (1869); — Александар М, Вукашиновић:; „Краљевић Марко и Муса Кесеџија,“ јуначка позоришна игра у 3 чина (1870); — Недељко Не- | дељковић: „Лукавство и будалаштина, или један | слуга, а два господара.“ шаљива итрау три чи-

ну (1870); — Илија Округић Сремац: „Саћурица и шубара,“ шаљива игра у 4 чина с песмама (1870); — А Савић: Мала јогуница или поновљено пријатељство“, шаљива игра у 3 чина с певањем (1870); — Јован Суботић: „Крети круна,“ обрав из прошлости српеке у четири слике (1870); — Милан Јовановић: „Демон,“ повест и алегорија у три чина (1872); — К, ТриФковић: „Школеки надворник“ шаљива игра у једној радњи се певањем (1872); — Јован Јовановић : „Шаран,“ шаљива игра у једној радњи (1572); — К Триековић: „Честитам,“ шала у једном чину, и „Француско-пруски рат,“ шаљива, итра у Т. чину (1872); — Милан Јовановић: „Краљева сеја,“ драма у четири чина (1872).

(Наставиће се.)

Ду фи ви 0

ЗА о лазачуи ЈЕ

Шаљива игра у |. радњи, од Косте Трифковића.

(Наставак,)

__ Дражић, Али ни налик, кажем ти, са свим је | нешто друго, Видић, Онда не знам шта је! | Дражић, Да си ме слушао, већ би одавна знао, Видић, А ти говори, човече, говори! Не може човек да речи ишчупа из тебе, Дражић, Лепо, још сам ја крив! Дакле слушај! Видић, Слушам ! Дражић, Теби је познато, да сам још као нежењен,,, Видић, Дакле пре три месеца! > Дражић, Тако је! — имао неко мало познанство ва госпођом Евицом, Видић, Хоћеш да рекнеш, да си водио љубав, Дражић, Познанство, љубав, како се узме, Дакле то је било још као нежењен.., Видић, Пре три месеца, Дражић. Па добро, дакле пре три месеца, Видић. Кад си био још нежењен! Дражић, Ал хоћеш ли ме пустити до речи» Видић, ћутим као мушица ! Дражић, Дакле где смо заостали» Видић, Питао си ме, јесмо ли сами; рекох, да јесмо! ; Дражић, Добро дакле! Пре три месеца још као нежењен водио сам љубав са госпођом Евицом.

Видић. Без знања њенога мужа»

Дражи, Ма наравно! Она ми је једаред и писала онако, као што се то већ пише,

Видић. „Дражајти Лазо! Ја те љубим!,.. Ја те обожавам, моја љубав... срце... верност... гроб... смрт,“

Дражић, Тако, тако, на ту форму!

Видић, „Ти сви моја нада „моја утеха, живот мој!“

Дражић, Од прилике тако ! Али слушај ме даље! Дакле где вам оно етаог

Видић, Питао си ме'јевмо л вами — ија—

ДРАЖИЋ (срдито.) Та мани селудорија! Даклем мени је Евица једаред и писала, Хја! То је могло онда јошбити — сада, боме, сад сам ожењен!

Видић, Већ три месеца!

Дражић, Сада тако што не иде, А после чини ми се, да је њен муж нешто и приметио, па пази на сваки њен корак, Једном речи сада престаје разговор,

Видић, Добро, а ти почни што друго!

ДРАЖИЋ (срдито. Боже мој, не мислим ја наш разговор! Дакле где сам стао»

_ Видић. Питао си ме...

Дражић, Не, не, знам већ! Дакле, ономад вам био на беседи и овамо онамо у четворци рече ми Евица,