Позориште

УРУИ ЈЊ У--Бнан

(– МУ

Мој муж дакле са другом љубав проводи» Је л то поштовање Је л то поверење» Несносне посете! Њему је несносно, кад је у својој кући, са својом женом> Не, то не могу преживити, то то је емртни удар за мене! (Шадне на канапе и јеца.)

ПОЈАВА ТЕСТА. Софија и пређашњи.

СОФИЈА (дође) Добар дан Марија! Већ сам два. пута купала, па ми се нико не одзива. Али шта, видим, твоје суочи пуне суза2 (Марија ћути.) Шта јез Говори, шта се збило»

МАРИЈА. Ах, ја сам врло несретна!

(офија. Ти несретна! А за што то (Скине шешир и мантилу.)

МАРИЈА. да штог да то, што су мужеви неверни, излајице, нису вредни да живе!

Софија. Који мушки, ваљда нису сви»

Марија. Шта ја знам за друге, ја знам само ва свота мужа!

Софија. Твој муж неверана То не може бити!

МАРИЈА (пружи јој писмо.) Ево — ево читај! Мој муж стоји у љубавној кореспонденцији са. госпођом Евицом! Та то је срамно!

(СОФИЈА (прогледи писмо.) Нечувено !

МАРИЈА, Мене издати!

Софија. Таку лепу женицу!

МАРИЈА. И другу волети,

Софија. Таку матору вештицу !

Марија. А овамо се претварати да ме љуби!

Софија, И ти ви сиротица веровала !

МАРИЈА (срдито.) Не ћу да знам више за њега!

Софија. Треба. да се раставиш! (Удариу снеј.)

Марија. Ти се емејеш> (Софија се смеје даље.) Теби је моја несрећа смешна»

Софиза, Драга. Марија опрости ми, ал се морам емејати, кад те видим тако жалосну због једне маленкости 2

МАРИЈА. То је код тебе маленкост 2

Софија. Маленкост — лудорија, како хоћеш!

Марија, Ја те не разумем!

Софија. Ко би се још због тога једио!

Марија. дар то није доста, кад мој муж мене вара и е другом љубав проводи»

Софија, То је само знак томе, да у његовом срцу има места за две,

МАРИЈА, Ат то не еме бити!

(оФиЈА. Ат то ипак бива!

(Наставиће се).

о ње

гджшеатшжа љћ

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Циганин“) приказан је по други пут на нову годину. Представа је у главном испала боље но првом, К томе су допринели Ј. бајевићка, Сајевић. Лукић, Ј. Поповићева, Недељковић. Марковић не беше онаки спахија, као што га је песник замислио; више је личио на мецената из моде, него на онога, који је проникнут својим задатком. Л. Маринковићева, која тога вечера играше први пут Евицу, била је на свом месту. Особито нема игра њезина заслужује похвалу; а што пази да и одело одговара особи коју представља, (била је лешше одевена, али ипак као сељанка), тим показује само да мисли, да илузију у гледалаца не ваља кварити којекаквим неупутностима. Б.

Ситон и »# (Молио син оца да му купи памети.) Имао отац одвећ сулудаста сина. Једнога дана дође оцу плачући: „Бабо! мој лепи тато! Не могу више живети од деце, која ми се руга зовући ме: „Будало.“ „Сулудове!“ Него ако знаш што је љута невоља, купи ми гдегод, знаш, мало паме-

ти!“ Уздахне отац, па одговори своме сину: „ЕЈ, мој син-

ко! Да ти немаш капе на глави, лако бих ти је купио, али мозга никада !“

% (Тера ветар капом.) Некаква жена опрала вуну па прострла по гумну да се суши, а оставила мужа да чува да је не би ко украо. Муж чува, а на једанпут дуне ветар, па почне дизати вуну и бацати је преко гумна. Кад види то жена, повиче на мужа: „Не дај, зла ти срећа! А за што сам те оставила ла чуваш!“ Муж онда скине капу с главе па почне около гумна трчати и капом махати да растера ветар. Жена на то: „Шта то радиш, неерећо моја!“ — „Та ето браним вуну од ветра, јер ми ниси рекла да чувам од ветра, него од лупежа,“

% (Не да попа, да се једе у петак.) А јесте ли чули нештод — Шта — Бог ме зло и наопако! Наш попа не даје ове године ништа да једемо у петак. — Како да не да, зло га смело! Ако се он помамио, нисмо ми полудели! — А знате ли за што — Не! — Богме не даје ни у недељу, а камо ли у петак. Где сте видели. да попа даје другима да што једу, он само не допушта !

Издаје управа српског народног позоришта.