Позориште

586

ме

(тури руку у џеп.) ево овде! (Шродере се.) Шта је. то, та ево писма!

Видић, Онда је све у реду! Марија, А шта ћемо са осуђенима 2 (Показује

ДРАЖИЋ (изтргне му писмо из руке.) ћути, аЕО ЗНАШ, | на Милана и Евицу.)

шта је Бог! МАРИЈА (смеје се.) Можете слободно! (ОФИЈА (смеје се.) Не ћете нас лако преварити!

Видић, Они ће се узети, јер то мора бити при крају еваке шаљиве игре! Завеса паде.

28 ЈА

СРПСКО НАРОДНО. ПОЗОРИШТЕ.

(„Сеоска школа,“) приказана је на нашој позорници 20. јануара по други пут Пре свега морамо признати с радошћу, да је представа целог комада много боље испала него први пут, То нам је у толико милије, што видесмо, да нашим гумцима ништа не смета и ако морају играти и пред празним клупама. Од приказивачица нам

_ ваља споменути Л. Хаџићеву (Клару), Ј. Маринковићку

(Констанцију) и Ј. Поповићеву (Менику) које су све редом добром игром својом показале, да умеју размишља-

отша и

| | |

ти о својим улогама. Недељковић је добар био као ла- |

дан Руџијери, али се није знао никако раскравити ни

онда, када га је почело грејати сунце кларине љубави. | Пешић (Калигула) и Петровић (Розолио) беху добре сли- | ке из некадашњих талијанских „узтарабарских прилика,“ |

#. . Добриновић као Розолио стекао је и опет лепога мриз-

нања своме глумачком раду. Штета само што се ви-.

ше пута захукавао, да се отреши о ризотов

ка- |

рактер неумесним кревељењем. Зорић и ако је био

много бољи учитељ него први пут,ипак нам није пзнео све оне особине, којеби нам могле расветлити за што та после бира село за кнеза. И бол душе своје казивао нам је не

речима што иду од срца, него патетичним говором, који | као да замењује у њега прави осећај. Марковић није још |

довољно обележио у свом Алдобрандији сутицај и комешај велике радозналости са страхом, да ће са њих и опет морати страдати. Лукић је био добар „срамежљив“ љубавник, али други пут нека изостави оно силно савијање и превијање. Божовић се добро тепурио као Гонцо. Б. Хаџићева и М. Зорићева положили су као ђаци ислит на опште задовољство. —а.

#03 -0о реси ПЕЛОЈЕ,

+ (Народнопозориште у Загребу.) У пародном позоришту у Загребу одређен јеод1.до 17. фебруара о. г.овај ред представа: 1. фебруара: „Пред доручком ,“ (први пут); „Мирис,“ „Богата јединица,“ по пољском грофа Фредра (први пут). — 2. фебруара: „Ловудска с ротица,“ (други оглед госпођице Барабашеве). — 3. Фебруара: „Троваторе“ (опера). — 5. Фебруара: „Венчани.“ шаљива игра од Вилдбранда. — 6. Фебруара: „Јединица,“ (Па Ноа тттеа), од Теобалда Чиконија (први пут). — 7. Фебруара: „Марта“ (опера). — 8. Фебруара: „Граничари.“ — 9. фебруара: „Троваторе“ (опера). — 10. Ернани“ (опера,) — 12. Фебруара: „Дона Дијана“ — 14. Фебруара: „Црни леч-

• 58,

Ник“ (први пут у корист редитељу Мандровићу). — 15. Фебруара : „Прна краљица.“ — 16. Фебруара: „Црни домино“ (опера, од Обера, први пут.)

Соли РРЊСИ о.

“ (Кавур о новинама.) Познати Фран. писац Алфонс Кар у намери да настави издавање свог сатиричкога листа, дође у Ницу, која је већ тада спадала под Италију. То га доведе у дотицај са Кавуром, којиму је на његово писмо у тој ствари ово одговорио: „Господине! Краљ је прочитао оно вашеписмо, што сте ми га писали, те ми је наложио — да вам кажем, да ће радо примати ваш лист. Па како ми се чини да не

би било веома уставно, кад би краљ био ваш предбројник, а

његов одговорни министар не, то вас молим, да изволите у свој списак претплатника забележити и моје име испод краљево“ имена. Ви већ живите доста дуго у нашој земљи, те ћете знати, да с тога, што краљ и његови министри читају ваш лист, не морате никаква обзира имати при уређивању вашега листа. Поред тога мислим, да вас морам уверити, да ћу увек бити приправан праведно 0ценити ваш рад и у том случају, ако ваш лист мој рад успрати критичким оком. Кавур.“

% (Божић и ускре.) Један пут св опио Божић, па окрене по свету да полази хришћане, С,срете га негде Ускре пун кротости и смирености, па кад види Божића сита, и пијана, поздрави га укорно: Помози Бог манитове! А Божић њему: „Бог ти добро дао, ручку без вечере!“

% (Што зовете мртве.) Превозила се преко воде лађа пуна свакога народа. кадал у једаред удари жестоки ветар. У ономе страху сваки се почне молити по своме закону. Хришћанин: „Помози свети Никола сад али никада!“ Хришћани: „Помози Исусе, и света дивице Марија!“ Турчин: Св'ти пророче мухамеде, аман!“ Један сељак видећи да ветар. ништа не малаксава, него све више то бесни повиче: „Шта вам је људи; јесте ли при себи; Што зовете мртве! Него дајте да зовемо кога из онога села да нам помогне!“ % (Младожења од 80. година.) У Новом Саду венчао се ових дапа Прока Бајић, варошки тамничар у миру, човек близу 80. година са девојком од 65. година.

“ (Гром у сред зиме.) У Бечу је било ових дана грмљавине. Гром је ударио у кулу одпркве светог Стевана.

Издаје управа српског народног позоришта.