Позориште
„=== У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 8. ФЕБРУАРА 1874. д
сл 48 БРОЈ 16, и
А иор
++ РОДИНА 1, 2
о
УИАИИЕ
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА, — (СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 нов.МЕСЕЧИ 0. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ.
ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“
од Јована Ђорђевића.
(Наставак.)
Пештански тртовци (Срби узимају то као свој | ротЕ Ф ћоппецт, и кавалерском штедротом по- | вишују Балогу тај жаловни хонорар. — Мемоари мађарског глумца трубе још и после 60 година српску ларежљивост, љубазност, топло осећање за народну част и понос — а шта ће да се чита после других 60 година у мемоарима српеких глумаца од године 1878» Онда смо итуђина одевали, а шта радимо сад са својима 2
Вратимо се к Вујићу. Видели смо његову глумачку радњу; која се протеже од 1813, до 18%, тодине, — На реперторији је радио од180, године тако рећи до емрти, 1847. — Штампани су му ови позоришни комади: „Фернандо и Јарика“ (1805.), „Љубавна завист чрез једне ципеле“ (1805.), „Награда и казна“ (1807.) „Слепи миш“ (1809.), „Крешталица«“ (1814), „Лунара“ (1815.) и „Црни ђорђе“ (1848.). — У рукопису имао је још ове: „Девица из Маријенбурга,“ „бедико и Бериза„“ „Шпањолци у Перувији“ „бибињека шума,“ „Предрасуда о стању и рођењу,“ „Стари војак“ „Сирома тамбурџија,“ „Познато страшило“ („Знајеми вампир“), „Добродетељни дервиш, „Набрежно право,“ „Негри“ „Девојачки лов,“ „Све су добре ствари три,“ „Карташр“ „Шнајдерски калфа,“ „Жртва смрти,“ „Сирома стихотворац“ и „Паунка Јагодинка,“ (Животопис стр, 430. 481, 443. 444.)
Да још један поглед бацимо на ондашње наше трговце, и њиово заузимање за српетво и српску књижевност, Михаило Јовановић, трговац пештанеки, платио је сав трошак за Вујићеву
Ењигу: „Млади Робинзон“ ) Василије Вуковић, трговац у Петрињи, сав трошак за „Алексу и На- | дину;“ Самуило Ненадовић, грађанин бајски, сав |
трошак за „Лунару;“ Петар Стојановић, трговац у Ст Араду, сав трошак за „Крешталицу;“ Димитрије Поповић, трговац у Новоме Саду, сав трошак за „Бертолдина“; Јевта Христић, лецедер у Новом баду, сав трошак за Бертолда; Лука Солар, тртовац у Земуну, сав трошак за „Награду и казну“
Да још видимо, шта вели Вујић о позоришту: „Камо срећа, да и код нашега Народа у Маџарској барем од све невоље на два места, тд у Темишвару и Новом Саду по један Театер трошком ондашњега Народа обдержавати се може! — дбаче ја овде бадава тучем у ступи воду, јербо наша просвештена Сербеска Господа, Сербски језик не почитују ни за шта, нити наше (ербеке књиге хоћеду у руке да узму, а камо ли да их читају. А што бу опет нижњаго Каравтера (ербљи, ти опет воледу оно неколико жалосни Крајцара што би за Театер дали, у Бирцаузу и скаредном Балу попити и опраскати, пак и то не би толико велика црна штета била, када би они само оне за Театер опредељене новце у Бирцаузу и гадноме балу похарчили ипроклокотали, како н, пр, ја треба за Театер једну Форинту да платим, што ћу театрално предетавленије видити и штотод полезно чути и научити; обале ја у Бирцауву и гнусноме Балу вместо једне Ф0ринте по 10, по 15, аипо 30 и више Фор. посрчем и пољоскам Ха је л, куд смо сада дошли» Пак сутрадан гди ти је јоште здравље и здрава твоја чувства 2 За што ви целу ноћ дебахирао >“ (Стр. 417.)
За тим мало даље: „Неким, те неким ввлим нашим Сербљем весма је трудно е представленијама Театралнима угодити; из узрока Перво: