Позориште
мм
387. „Продика у ложници,“ шаљива играју |
1, чину, написао Чикони, превео (2).
„388, „Помоћ. из ненада,“ пригодна игра у], чину, од дра Д. Деметра,
389. „Пут у Кину,“ оперета у 3 чина, написао Барбијери, превео Ј. Фрајденрајх,
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Виљем Тел“) то последње дело неумрлог Шилера гледали смо на нашој позорници 2.Фебруара први пут. Већ сам комад по себи, па онда згодан удешај за позорницу, и већином добра и складна игра учинили су скупа великог утицаја на нашу публику, која се у приличном броју била искупила. Нарочито се допао публици долазак и одлазак завереника на Ритлију, па онда сама завера. Оба та “омента пратила је веома карактеристична, свирка из опере „Виљема Тела.“ Тако исто имао је и пети чин неописанога ефекта, а то је највише тиме поотигнуто, што у петом чину нема промене, него је свеу једно збијено. Одмах, чим Геслер падне одтелове стреле на смрт погођен, долазе сви Швајцари, телова жена и деца с Бертом и Руденцом заједно, па после кратког разговора сви славе лепу славу што се ослободила Швајцарска. Уз веселу крику и вику упада и музика и завеса, се спушта, уз велико допадање позоришних гледалаца.
Од представљача нам на првом месту ваља споменути Ружића, који је као Тел потпуно заслужио оно признање, којим га је публика одликовала. Сајевићка је веома лепо и-
грала као Берта, а тако исто) и Ружићка као Хедвига. Лукић,
је уопште био веома добар Атингхаузен,а изврстан у призору кад оно као преображен говори о визијама, које му излазе на очи у посљедњим тренутцима. Сајевић ће бити веома, добар Мелхтал, ако други нут не устражи и сувише ефекта и тамо, тде му места. није. Недељковић (Руденц) и Зорић (Геслер) добро су се држали, а то не бисмо могли рећи и о Марковићу (Штаусахер) и Пешићу (Валтер Фиршт) који ву више— пута тако ломилиги кидали стихове, да смо страховали, да ће покрхати језике. Стихове ваља тако говорити, да готово и не приметимо да су стихови. М. Зорићева као телов син Валтер показала је да има овобитог глумачког дара. Већ и сада, је тако слободна била и тако се вешто кретала итоворила, да је милина било слушати је и гледати је. И Љ. Недељковић, други син телов Виљем, није много попуштао своме старијем брату у слободном кретању." Добриновић (Куни), Рашић (Верни), Соколовић (Руди), Божовић (Ба умгартен), Ј. Поповићева, (Гертруда) и Петровић (Рудолф Харас) учинили су своје како бу "најбоље знали и'умели,
а ДОБ се још мало боље учврсте у својим улогама; учи-
ниће по свој прилици и више. (С хвалом нам ваља још
19
(Наставиће се.)
дил т
· 390," „Превејан муж“ шаљива итра у 1 чину; од (2) Фревео Е. Томић, · 391. „Париска сиротиња,“ позоришна игра, у 5 чинова, од Милтона, превео (г). | - 892. „Превртљивост,“ шаљива игра у 3. чина, написао В. Сарду, превео (2),
|
споменути и позоришни свирачки збор, који је нарочито увод у оперу „Виљема Тела“ вештачки одсвирао.
0
П 00348) рџинани НЕ,
% (Народно позориште у Загребу.) У народном позоришту у Загребу одређен је за другу половину Фебруара овај ред представа : 19. Фебруара: „Ернани“ (опера.) — 21. Фебруара: „Риголето,“ (опера, у корист баритонисте Кашмана). — 22. Фебруара: „Жупанијска рестаурација,“ од Немч ћа. — 23. Фебруара: „Богата јединица“ (по други пут), „Ватра у девојачкој школи,“ (први пут) и „Прва љубав“ (први пут), — 24. фебруара: „Марта,“ (опера). — 25. Фебруара: „Сиротињски одветник.“ — 26. себруара: „Разбојници“ (у корист П. Бранија.) — 28. фе"бруара: „Црни домино,“ (опера.)
+. (Вечерња забава чланова. народнога позоришта у Загребу.) 18. Фебруара приредили су чланови народнога позоришта у Загребу вечерњу забаву с вечером и игранком само за позване госте. „Овом приликом,“ веле „Маг. Моу.“, можемо на радост констатовати, даје сломљена она предрасуда, која је још увек неке људе обмањивала, као да вуглумци талог грађанскога друштва, па да заборавља на себе сваки , који се сњима дружи, Ову предрасуду оборили су тога вечера својом посетом начеоник унутрашње земаљске управе г. Јован Живковић и загребачки варошки начеоник Вончина. Та два госта забављаху се тога вечера, најугодније, разговараху се са сваким појединим чланом, а те каддођередздравицама, засведочише својим говориха, како високо цене уметност и њезине свећенике. Ј. Живковић у подужем говору стави на срце свима члановима њихов претешки задатак, ободравајући их надом, да ће им жетва труда њихова бити обилна, и да земаљска влада својски о томе ради, да се и будућност позоришнога завода обезбеди. Вар. начеоник наздрави вредном старини, нашега, позоришта г. Ј. Фрајденрајху. одравица, бану потекла, је из њежних уста наше врлетлумице г. Ружићке-Строцијеве. Иван Вардијан, владин повереник за народно позориште, истакао је, да се поноси бити главаром глумачке дружине, Здравица А. Шенов беше Фулминантна. Он је нагласио, да ће и од сада, као и до сада, с0лидарно са својим колегама пратити сваки корак позопришног. завода. Дело је друштво било тако весело да се тек у рану зору разишло. Живили чланови нар. позоришта“
Издаје управа српског народног позоришта.