Позориште

5575 У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 19. ФЕБРУАРА 1874. 7777

-К ГОДИНА Ш, >. | || ј || | | || | | = БРОД

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА По ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 ноЕ. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ.

ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“ од Јована ђорђевића.

(Наставак,)

(0 овим се праштамо од Вујића и његове е- | јих нринципала или управитеља представе похе, Читаоци ће опростити писцу, што се то- | дају, и из једног места у друго путују, давле лико дуго с њиме бавио, тим пре, што ово није | су прави глумци. Почетак ове епохе по до историја српског позоришта, нето само грађа, | сад познатим Фактима не можемо тачно ознаили боље рећи допуна за грађу, а грађе увек | чити, али га бар можемо потражити па и по да има мало више, да историк има од куда | ' наћи 1839, и 1840, године или у Беотраду, или

и да бира, и да оставља на страну, што му је | у Панчеву, или у Новом Саду;

за његов посао излишно. | г) епоха народних позоришта, где се Овде ће бити најудесније да изложим моје | појављује идеја, да је позориште установа од мисли о епохама ерпскога позоришта, опште вредности, коју треба сав народ да

Ја нисам за то, да се ове епохе одређују пригрли и под заштиту своје части упрема позоришним делима, која су кад на | зџе, Од овог тренутка глумци престају (бити свет изишла, јерјто би самоонда имало местајкад | приватни, занатлије; они постају носиоци би се хтела писати историја наше драматске | руше на родне идеје, и према томе настаје књижевности, а не историја позоришта, потреба, да им се и спољашњи њихов подкојега је она само део. ложај измени: да испод управе приватних пре-

Мислим да би боље било, да се позориште дузимача и спекуланата дођу под управу јавузме само за себе, као самостална гра- | них народних органа; да им се побољша њихов на просветне струке, укојој има места положај у друштву, те да дођу до већег поштои драматски писаци драматеки пред- | звања у публици, и до бољег материјалног опстанстављачи публика. Треба дакле да се по- | ка у садашњости и до безбрижнијег положаја у тлавити акценат стави на драматске пред- | немоћи и старости, Оволико им даје, или бар ставе, и карактер ових представа да служиза | треба да им даје народ. — А они за све основ при опредељивању позоришних епоха. ово примају на се обвезу, да ће се из свију сила,

Према. томе мислим, да би најприродније било, трудити, да буду свагда на своме месту и као поделити историју српекога позоришта на че- љ уди, и као патриоте, и као вештаци,

тири епохе: — Ово је једина праведна и рапионална основа, а) епоху првих покушаја или диле- за „билатерални“ уговор између глумца и тантизма са децом, која се почиње са по- народа, — Глумац; ако није у пуном смислу

кушајима Јелисејићевима год, 1787, или 1789,; речи и „човек)“ ако му не лежи на срцу на6) епоху дилетантизма са одраслим | род, којега је члан и апостол; ако му није свељудима, коју започиње Јоаким Вујић г, 1818; | тиња позорница и вештина, — тај глумац в) епоху глумовања, где се појављују | не заслужује име народног глумца, тај вам људи, који су се на позоришну струку одали, који – себе „деградира“ у број комедијаша, ма колико већином од ње и живе, и који под управом сво- | био иначе даровит и изображен: као што и на-