Позориште

го У НОВОМЕ: САДУ У УТОРАК 26. ФЕБРУАРА 1874. 77777

па Ниј 6 ГОДИНА Ш, оваа“

ПОЗОРИШТЕ

и

+ БРОМ, » ов

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ЏО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А нА СтРАНУ 60 НОЕ. МЕСЕЧНО, — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 НОВ. И 30 за жиг СВАКИ ПУТ.

ДОПУНЕ | И ИСПРАВКЕ ЗА ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“

од Јована ђорђевића.

(Наставак.)

Ако у управи преотме мах ладан рачун над одушевљењем и ово успава, онда се позо-

риште ни у чему не разликује од трговачког кон- |

тоара, од чиновничке канцеларије, од војничке касарне, Онда се једнострано истакну тако звани позоришни интереси, и ови се ставе на супрот глумачким интересима, или боље рећи они их изазову. Ту глумац није више човек са својим елабостима и врлинама, жељама и потребама; јадима и радостима, надама и очајањем: он је циФра ствар, машина; он је еспад, коме цена према прођи пада иескаче; он је лимун, који се цеди, док у њему сока има, а после се — баци. Овака управа не уме никад да рачуни са моралним Факторима, они за њу и не постоје. Она не зна, шта вреди код позоришта љубав глумаца к позоришној вештини, њиова оданост позоришту, народу, управитељу; шта вреди њиова индивидуална људека врлина; шта вреди добар дух у међу себе; шта вреди срдачна, пријатељска реч у устима управитељевим и човечно чуство у његовим грудима; шта вреди то, кад глумац зна и кад је уверен, да му је позорница његов свети олтар, његов безбедни дом, његово поуздано уточиште; да није сам себи остављен, даје припознат члан народа, да је чедо свота народа, а народ, коме влужи, да му је отац и мајка, и управитељ да му је достојни заступник тих светих имена! Она не зна, шта може у случају велике нужде да учини добра воља, одушевљење, патриотизам глумаца, какве жртве може да поднесе, какве успехе да постигне! 0 свему томе она ништа не зна, неће да зна, Она зна само за педантан спољашњи ред, за параграфе позо-

позоришту и слога чланова Из= |

ришних правила, за писане уговоре, за - налоге и окружнице; она зна само за насилна средства, за морање, за казне, побијање плате, укидање правичне награде. Она апелује одма на моћ, на

"силу, на ауторитет; и као што је у добру и

под заклоном веће власти охола и сурова: тако је у случају кризе и без вишега заклона обично малодушна и до подлости попустљива,

Оваку жалосну елику показује позоришна управа, где влада рачун без одушевљења. Ту о развитку и напретку вештине нема ни разговора. Под леденим дахом рачуна и педантизма мора да угине сваки цветак појезије и вештине, Глумац, сваки чав вређан и као човек, и као патриота, и као вештак, има да бира само између овога трота: или да постане машина, или лупеж, или — да побегне, Ту за глумце наивне, идеалисте нема места; овака их управа не производи, него их тамани и растерује,

Овако бива и онда, кад је управитељ иначе поштен, и кад је чист и од прљаве спевулације и од страсноести, матере свију убитачних порока, — што се ретко, или никад не налази, А кад се и од тога зла по нешто нађе, онда је стање позоришта још много горе, и његова пропаст још много бржа,

Овој противна, али у својим шкодљивим последицама њој са свим равна је она управа, где срце влада над разумом, одушевљење над рачуном, Ако је она прва управа скелет без меса, ова је друга месо без костију. Ова управа или не води никаква рачуна, или га води рђаво, јер га увек прави — што но реч — без бирташа, У тој оптимистичној мисли, да је цео свет тако одушевљен за позориште, као што је она, зида