Позориште
: РА 7. >.
куле по ваздуху, пружа се даље од губера, заборавља да после седам дебелих крава Фараонових могу доћи и седам мршавих, упушта, се лакомислено у предузећа, која јој ретко пођу за руком, и ували се у трошкове, које нема откуд да подмири. Према разној природи одушевљења, и према разној јачини и разном трајању овога, одушевљена може имати овака управа небројено разних видова, — Неко улети у овај посао, што
му се чини лак, и што за други озбиљнији или | нема воље или нема способности: овај тражи н- | грачку и забаву у позоришту, бира за себе лак- |
ше и пријатније послове, а теже и прозаичније
баца другима на врат. — Неки је једнострано |
заљубљен у ову или ону грану позоришне радње, у луксуозне декорације, богато и шарено одело, лепе глумце и глумице, одабран оркестар: овај се изгубио у појединостима, нема преглед о целини, и док трчи за љуском,дотле му увек умакне језгра. — Неко је сав одат позоришту, и поред њега нема интереса ни за шта друго, па ни за себе самог: — други је пространијега срца, „покрај павије за позориште“ има и друтих, које се 6 овом ни мало не слажу. Онај је први обично претеран: овај други није ни дотеран. — Некима оладни ово одушевљење одма после неколило безуспешних покушаја, па ве натраг повуку: код других је ова ватра постојана, њиов оптимизам непоколебљив, као страстан карта што ве не одмиче од зеленог стола, тако ми ови продужују своју игру без ратуна све дотле, док или себе, или завод; или обоје не упропасте,
Покрај евију њених мана овака је управа ипак боља од прве, Истина да се ни под ово“, ни под оном не може позориште стално одржати: али је под овом могуће, да бар за кратко време сијне топло сунце љубави напозоришну вештину, што под оном никако није,
0бе управе воде кризи и катастрофи, само е том разликом, што код оне прве најпре пропадне душа позоришта: а за њом и тело, а код ове друге прво дође новчана криза, прво пострада позоришно тело, па онда душа,
У осталом ово до вад казано стоји за ову управу само дотле, док је и она чиста од страсности, и њених разних порока,
Али како ово скоро никад могуће није, и како одушевљење не разлађено рачуном, срце неру-
| ковођено главом мора да пође странпутицом; | то ве и под оваком управом могу појавити она иста зла, која и нод оном првом. Одушевљење кад се изметне у страсност, ова ће да произведе оне исте пороке у човеку без рачуна, кад и у човеку са рачуном, а код оног првог још жешће и силовитије,
У таком случају примећују се код оваких управа две главне погрешке, које ву убитачне за позориште, ато су: пристрасност и поводљивост,.
Обе могу само онда бити, кад управитељ заборавља, да је он код позоришта само мандатар народа, и да то није његова свод| јина,
Пристравна је управа, која не води тачан рачун о томе, колико привређује сваки члан појединце позоришту, па да га прематоме или награди и одликује, ако је чинио више, нето што је био дужан, или да га казни, ако је чинио хотимице мање, него што је био дужан. Али отоме треба да се води рачун, тачан, неподмитљив рачун, По том рачуну дели беспристравна управа своје чланове на заслужне, добре и лошије, у колико ву чинили више од своје дужности, или само своју дужност, или мање од своје дужности, — Пристрасна управа води други рачун, Она не пита, шта је ко за позориште, него шта је за њу радиоикако се према њој владао, И по том рачуну дели она своје чланове навимпатичне,индиферентнеи антипатичне, Првима је отац, другима господар, трећима душманин,
Поводљива је управа, која гледа туђим очима, слуша туђим ушима, мисли туђом главом. И доброј управи треба често туђе помоћи, али се добра управа битно разликује од поводљиве у томе: што добра управа уме добро и да бира, а поводљива је у овом избору редовно несрећна, Добра управа зна, коме се може, докле ве и у чему се може другом поверити, али управу никад не упушта из својих руку: поводљива све управа обична поводи за онакима, који то поверење нимало не заслужују, и управа је вамо номинално у њеним рукама, а Фактично у рукама њених креатура,
Са људма пристрасним и поводљивим ко има повла, тај не може ићи правим путем, не сме
ја