Позориште

= ов “4

ге у НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 17. МАРТА 1874. 77777

ПА ИАИИ с

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Зуце а |, ге

нон врви 7 ње

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, д ил стРАНУ 60н08.МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 ноћ. И 30 за жиг СВАКИ ПУТ.

ОТВАРА НАМ СЕ ПОЗОРИШТЕ.

Кукавно народно позориште! Весело трошарење св једне стране, књижевна нерадња с друге, а с треће плеткарење сваке врсте изнутра ис поља доведоше га још млађано до јектике, те леже на самртну постељу. Би сазвана једна ко-

" мисија. лекара; ови испиташе болесника, нађоше, да болест није самртна, да ве може штедљивије гавдовати, више нових комада, спремити, интритама крај учинити, те напиваше рецепт спасенија, Врховни лекар, који мора да одобри рецепт, уклони се међу тим ва свога места, и дође други, Овај не кабули рецепт, но напише за болесника смртну пресуду, заиште еључ од управитеља, и својим дугачким рукама заокупив еве

| наше старе јунаке, старе краљеве, љубавнике и

љубавнице, шаљивце и друге, изјури их на поље, те публици, свој Србији, пред носом затвори земаљеко позориште, Затвори још жива болесника

у свој гроб, Неки му говорише: немој тако, 40-

вече, зар ти не знаш бољи лекар бити, бољему се начину довитиг Потписати смртну пресуду, то је, истина, ствар најкомоднија, али не ће дати најбоље сведочанство о твоме лекарекоме уму и знању. Па се и осврни мало око себе, Одкако државе постоје још ни једна није затворила повориште, које је једном својим назвала те му субвенцију одредила, а зар једина Србија да се тим обрука пред изображеном Европом Али врховни лекар не ће много главобоље, па се ни на шта не осврће. Наши краљеви, јунаци, љубавници, шаљивџије, пошто нам весело представише

„Милионара“ (коме милиони нису мили) нађоте се на једанпут на улици без пара, те излечени од милионарског сна, неки одоше тамо, неки овамо, да свуда причају како су добили чланство у Београду. Пријатељи и сродници врховног лекара почеше трубити по

каванама, да ће позориште остати затворено ви- | ше година, а злобне новине стране удри те исмејавај напредак у Србији! Та спољашња граја није била баш пријатна, те врховни лекар намигне на ревносног званичног браниоца, а овај нам огласи у „Видов-дану“ из поузданог извора „да је позориште затворено на кратко време док се не реорганише,“ Прође један месец, прођоше два и три, али о реортанизацији ни мукајета, Позоришни управљач као ђенерал без војскемерио је дугим корацима Београд уздуж и попреко, спокојан, величанствен, као Јупитер на 0-. лимпу. Драматург остављао је радосно своје драматеко перо, и у место глумаца трчао у Крагујевац да елуша децу на испитима; благајник са оставком у шпагу обилазио је уздишући позориште, а неки драматски писци позеленили су од љутине, и бацали анатему на пронађену вештину у позоришном закључавању. Београђани су гунђали, жалили глумце, а више себе,

Међу тим окрене се лист; смртна пресуда би изненада потписана самоме врховном лекару, те он паде са своје кратке закључавалачке славе, Дође други. Овај позове много већу комивију лекара него што је прва била, све на избор уметничке зналце, који се слажу један с другим као мачке с мишевима, Позвани да отворе позориште, неки су нам од њих по кафанама казивали, ма се нећеи не може отворити, да екупштина не ће одобрити субвенцију, да глумци не ваљају, но да друге ваља довести, Тако изван лекарске комисије, а у комисији, да ваља довести новосадско друштво, и с њиме се Фузионирати, Ајде, најзад рекосмо, нек буде и фузије, само да се позориште једном отвори, Али фузија не би одобрена, а међу тим екунштина појимајући боље | народно достојанство него те наше мудре главе,

ен она