Позориште

(" “ 1 ИЕ По +

одобри субвенцију. Тако падоше сва плеткарења, сва благонаклона прорицања, о позоришту, Сад је расписан конкурс за глумце који Фаде, а предбројништво на позоришна, места. за публику. Ова се чујемо прекрасно одазивље, али глумци са стране врло слабо, прво, што им није по вољи наша београдска вештина у закључавању, а друго што веле неки зли језици, да је бољима испод руке писано, да. се не пријављују, јер ће тад морати сљедовати Фузија, Овако што, ми не верујемо; ко би веровао злим језицима2 али међутим није згорега да и то забиљежимо, па да чекамо хоће ли то дела обистинити,

Еле има изгледа да ће позориште прорадити 1, марта, премда се још не бина то заклели као на свето писмо, јер смо постали неверни Томе у овом нашем Београду. Овако пак позоришни је управљач извучен из његовог олимпеког пландовавања од скоро девет месеца, благајник је у великом послу, драматург зноји се у сред зиме над новим комадима, слуге позоришне лете по Београду са меркуровим крилима на ногама, То су добри знаци, али су још бољи што су епу„штене цене улазницама, Неки мудрују: „требало их је спустити, али не толико, јер каква нам вајда ако приходи позоришни због епуштених цена остану испод расхода, па се по кратком времену нађе какав други врховни лекар просвете, љубитељ позоришних кључева, те их опет спусти тужном управитељу у шпаг2 Не ће ве малим ценама повући свет у позориште; ово ћен поред тога остати празно, ако се публици не даду нови и добропрестављени комади, а чујемо | не везују руке у избору позоришних дела иу да се за ово управа није ни мало побринула, | састављању реперто ара; нека се тлумци обигу-

Ми не знамо, је ли се управа побринула, или | рају тако, да не морају еваки час страховати за није; признајемо, да су ти разлози на своме ме- | за свој опстанак; нека обе наше позоришне у“ сту; али ипак захваљујемо управи, што се по- | праве договорно раде у свима, позоришним ствабринула за наш штаг, који заслужује призрења, | рима: па ће одмах по оба наша, позоришта, наА за нове комаде и добре представе, за израв- | стати боља, сретнија времена!

Насауа допуне И ИСПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРЦ, ПОЗОРИШТА“

од Јована Ђорђевића.

нање расхода са приходима управи самој остављамод сву бригу. У обвиру на позориште влада и скупштина учинише своје, то чини и публика, а сада сва одговорност за успех пада на саму управу. Само би је замолили да нам скоро не преставља. „Милионара,“ јер то је за наше позориште права птица злослутница,

Тако „Будућноет,“ На то имамо да кажемо за сада две три речи, Комисија, која је одређена била, да се посаветује о. позоришту у опште, и о отворању народнога позоришта у Београду на посве, пронашла је у договору са управом нард-= днога позоришта из Новога Сада, да ће позориште у нашем народу само тако моћи процветати, ако се или оба наша позоришта, уједине, или ако бар обе наше позоришне управе договорно и епоразумно узраде у свима позоришним пословима, Прва, заиста велика, мисао, да на уметничком пољу дођемо до јединетва, не нађе одзива као што ето видимо у журналистици, а друга опет у управи, Стечај за глумце би расписан и поновљен, па кад се није пријавио нико од оних, на које се рачунало, онда је управа београдскога позоришта за добро нашла, да поједине глумце из српске позоришне дружине из Новога бада телегратским путем позове у Београд. Остављамо нашем свету, да мирно расуди, да ли је то начин, да се позориште у нашем народу утемељи, а ми од своје стране морамо овом приликом само толико напоменути, да нама оба наша позоришта једнако на срцу леже, па с тога и велимо: Нека се управи београдскога позоришта

а неинривианеа.

(Наставак,) |

Сад би још требало да знамо, шта је билос | исте године» — Је ди било њених представа, и | овом дружином после повратка њеног из Беб- | после тог преласка; у Новом Саду или другој града у Нови Сад г, 1842., који повратак стоји | којој вароши, или ве друштво равишлог Шта је у свези са пољитичним превратом у Србији те | било са члановима тога, друштва 2 Куд ву ве они

ЈЕ у