Позориште
НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ
| ми У МОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 21. НОВЕМБРА 1874. л= === | > |
| АЕ | 4 еТОДИНА 1» || ј | | | || | |.
| УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
Ф
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТАНА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА, — стоји ЗА нови сад 40, А на СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСИ
3 нов. и 30 за жиг сваки пут,
„ара ИЦ ђе Ми
ђу љен ћи
дар ја љубит више не емем2 дар се мени само крати Своју драгу дратом звати, Узданути, осећати >
Ко ми може љубав убит,
Ма да ј срце раскидано!
— Ја те љубим, чедо моје, Чедо моје — закопано!
Ја не умем жеље крити,
Та жеље нам живот чине; Ја још живим, а ко живи, Тај за рајем својим гине, И ја гинем ерцем живим, И ја гинем непрестано Ја за тобом гинем, злато, злато моје — закопано!
ЈА РАСТ
2. Недељу дана по томе бејаше представа у корист | Диерену; и испаде па боље није пожелити могао == те ће зато сад да прочасти'евоје тлумце пајташе,
браће глумаца и глумица; поседаше за ето сви
Једно красно после подне" окупила. се чета |
Уокећу о отид от
ЗАР ЈА ЉУБИТ ВИШЕ НЕСМЕМ...
| Сваком сјаје једна звезда Кроз тамнину горких јада, Свакот теши ова звезда А зар за ме нема нада!» дар ти ниси увек била Мелем-цвеће мојих рана, Зар ми ниси и сад нада, Надо моја — закопана !
Кад ву били чави златни,
Кад времена беху срећна,
Ја вам им'о мното вере
— Ах зар вера није вечна! дар је вера, што у јаду Изневери сиротана!»
— Зар те не емем својом звати, | Веро моја — закопана!
Ти си мртва, мој животе, Отишла си е овог евета, Тој даљини нема мере Па зар и то да нам смета! Нека пада над и вера,
· То ми љубав и не евлада Ја те љубим, празна сенко, И без вере и без нада!
| повода у Ра в
А "ОСВЕТА,
(Свршетак.)
| добре воље у лепо намештеној дворани тлумна домаћина; и у еласт им падаше јело и пиће, сре боље за бољим, што се на етолу служило. У нај| слађем јеку и теку, наједаред отворе!се дворани врата, и незвана и непријављена уђу у | нутра двојица подворника у ејајноме руву. И
Ј, Ј.
9