Позориште
ле а аб лИХ.
један и други доневоше по један кошар у рукама, па кошаре, пуне, теретне, скинуше и оеставише
|
| каква то трошка, молим вас, и колико 2
на сред дворане, казујући: како један пошто- |
вач великога и на гласу глумца моли за допуштење, да сме тим, из кошара, указати му своју захвалност за лепо забављање и уживање толиких вечери, које му учини г, Дирен.
Кличући поскакаше и отклопише заклошце са кошара, Из једнога помолише своје подуга-
чке уске вратове боце, које чим видиш, позна- |
јет, да је у њима шампањско вино ; из другога
пак извадише прекрасну паштету, већу и од нај-
веће поступаонице, Али се гости још и већма зачудише, кад паштету начеше, и у њој, мислиш вад ће у вис прхнути, насађене нађоше 12 јаребица печених, каб на сунцу пржених, иу сваке у кљуну по један листак, и на лиску из „занре“ улога Дифренова,
Признаше сви редом, да је та досетка дивна, да јој пара нема и са свим достојна Волтера, Паштети и гоеподском вину шампањекоме указаше сваку почаст — сутра дан за тим, домета, узе Дифрен улогу, и стаде је на ново учити, ј
Остали глумци угледаше се нањ,. И „заира“ би на ново приказана на позорници — овај пут с великим успехом, ма да клупе у позоришту не бејаху баш са евим препуне онако, као први
__ ред. Али већ друго вече. потом једва си могао места добити и у позориште ући — и чим се завеса на свршетку спусти, чисто се дувари тревоше од громкога пљескања и допадања, Џесника, и глумце изазиваху бурно без престанка: Волтер нађе за добро и не даде се тај пар видети,
Кад га сутра дан Гренобле к себи позове, без оклевања оде му Волтер у походе. Знао је он; дата зато управитељ зове, да се се њим потоди за тантијеме — а Волтер је био утаким приликама, да му је новац у свако доба био добро дошао,
— Реците ми дакле, драги Волтере— протовори Гренобле песнику, чим се овају наслоњачи једној рахатно извалио беше — шта би ваше захтевање билог 4
— Једну четвртину од прихода сваког вечера, кад се мој комад узглуми!
— Привтајем ! |
— Уз то ћете ми накнадити, што вам имао трошка око тога!
— Трошка» запитаће Гренобле зачуђен — а
— Ни мање ни више, већ онолико; што мене стаде, да комад на ново протурим на поворницу: тојест 12.000 Франака (око 5.000 Фор. аустр, вредности.)
Гренобле гледне сад, готово уплаирен, песника А овај настави: „Морадох тврдотлавоме господину Дифрену листове улоге његове да пошљем у паштети, у кљуновима од12 јаребица, Ево вам рачуна за паштету и вино!
Гренобле . разрогачи очи, бацив поглед један на хартију, коју му песник пружи, Ни речи не рече, већ устане и исплати му, колико је искао.
После подне тај дан, као обично; ићи ће Гренобле да држи пробу у позоришту; узмети он тамо ДиФрена под руку, те ће му на ухо пришапнути, — Драги мој Дифрене! (0 приходом својим
што осим плате добијате као режисер — задовољни сте; јелтез — Хм, господине управитељу! — смешећи
ве рече на то Дифрен, готов будући, дату прилику таки за перчин ухвати — кад би још која хиљадица Франака приде била, то... '
— То ћу вам ја == плане на мах Гренобле који хиљадицу Франака збривати; па тим другога режисера наплатити; јест, јест! другогре-. жисера, господине Дифрене, да не узморате више тражити у помоћ паштете за сарежисера, и да вам више не прописују посао кљунови јаребица !
За тим се окрене од њега и остави изненађеног глумца у гњеву и големој забуни,
Таки се овајсети, кому то напркоси, Али, да ће се та ствар и у збиљу да изврне, то ће тек сутра дан да сазна, кад ће управитељ исплаћивати глумцима плате за прошли месец, Гренобле му закине четвртину од месечне. плате, осорно му уз то још рекавши да ће му тако све донде закидати, док се год шала е они 12 печених јаребица са закуском до последње паре не исплати, |
Глумац од. чуда и једа не знаде шта ће; али ипак мораде слећи раменима па ћутати, Него и он стане озбиљно премишљати, да што већма, и чим пре врати жао за срамоту и — за штету. Пресешће то Волтеру!