Позориште

док ЖЕ дллљљљ

одзива нашао, да је једва могао из Баје отту“ | товати, Да Бако би прошло тек друго какво дру- |

штво, кад бу и самичлановимађарског народног

подоридита пештанског тако лоше ереће били! "Из Баје дошло је наше позориште у Вуко-

вар, и ту се бавило од 9. јула до. 20. аугуста,

За то време давало је 23. представе у арени н

приредило је са вуковарским српским певачким

друштвом „Јавором“ беседу у корист народном

позоришту, У Вуковару је много сметала 1030ришном раду песта, киша која св обично недељом и свецем као из- кабла лила, те се тако више пута никако није могло ни приказивати, а много је пута шлаха киша и саму представу прекинула, После Вуковара дошло је наше позориште у

Земун, и ту се бавило од 25. августа до 4, ок, тобра, да то време „давало. је које у арени,које,

у дворани 26 представа, У похвалу Земунаца мора, верећи, да сву и на делу показали, да им наше народно позориште заиста на срцу лежи, па су тако још и на подмирење поворишног мањка, 240) ф. добровољних прилога скупиди, Нека им је слава и хвала!

Из Земуна отишло је наше позориште у Митровицу, где се бавило од 4, октобра до 13, но-

вембра, За товреме давало је позориште 24 пред- |

гаше

ставе, а! приредило је с певачким друштвом ми"тровачким беседу у корист српском народном

позоришту, На тој беседи говорио је управитељ А, Хаџић, а Љ. Зорићева и Б, Хаџићева суделовали ву у секетету из „Лучије Ламермореске,“ Тај секетет, у ком су од певачке дружине су“ деловали: Сима Тодоровић, Ј. Петровић, др, Ј. Ђурић и |, Деспотовић, отпеван је тако лепо, да 'се: морао на бурно захтевање поновити. То исто морало ве чинити, и с дуетом из „Дон Хуана“ ког су певали Љ, Зорићева, и бима Тодоровић,. члан певачке задруге, Осим тога приредило је било паше позориште 20, октобра и свечану представу у Митровици у славу двадесет петтодишњег певања дмај- Јована Јовановића, На тој свечаној представи предетављао се по 57 пут песников „Шаран“, који се баш у Митровици приказао први пут 20. јуна 1864, дакле

„пре десет година, Пролог је говорио управитељ

А, Хаџић, који је у подужем говору разложио ко је и шта је Јовановић српском песништву и српском народу« Џате свечане представе поздравили су песника и народно позориште и силан свет, који се био слегао на ту предетаву!

Из Митровице кренуло се на пут наше позориште 13, етигло је: у Нови Сад 14, а почело је ту представљати 17. новембра 0. 5

ита

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Циганин.“) После дугог растанка од седам месеца ето нам опет у средини нашој народнога позоришта, то „пролеће живо сред суморних дана.“ У првом тренутку здрављања и поздрављања заборављамо и нехотице на све друго, па се само радујемо нашем милом и драгом госту, а та наша радост постаје све већа п већа, кад опазимо, да јенашгост и чио издрави весео и да носи на себи јоши знаке лепога напретка. Све то дође нам јасно, кадоно у недељу 17. новембра гледасмо на нашој позорници „Патанина.“ Приказ тога комада беше тако добар, да нам неје ништа друго преостало, него да потпуно уживао овладну целину, коју није помутила ни најмања несуглавица, Нека је хвала свима вредним глумцима и глумицама, који нам прибавише таког лепог уживања, а нарочито нека је хвала Лукићу, који је овога пута у свом Живку циганину од почетка до краја показао толико хумора и толико правога осећаја, особито у призору када позна свога сина Петка, кор је држао за мртва, да та је

публика и за в,еме представе више пута тапшањем а“

при крају и изазивом одликовала. Штета само, што се

наша публика није тако одазвала, као што је то добра

игра наших глумаца била потпуно заслужила. Истина, да је и време било рђаво, али баш о рђавом времену иде свет у другим већим местима понајвише у позориште. —0% (Ред позоришних представа за месец новембар.) У недељу 17. „Циганин“ — У четвртак 21. „Виљем Тел.“ — У недељу 24. „Три брачне заповес и,“ (први пут), У четвртак 28. „Министар и свилар,“ (први пут) — У

· суботу 30. „Један све мора оженити,“ (први пут), „Шоља

теја,“ „Школски надзорник.“ — Замена: „Шрисни прија-

тељи,“ „Краљ Лир“, „Гренгоар.“ —

КЊИЖЕВНОСТ.

+ (Стеван. Миленковић) пре тога граничарски капетан слави се сада по Немачкој као песник ванредног дара, Он је позват немачком свету као Стеван Милов. Један од првих вемачких критика, др. Готшал, прогласио је нашега . Миленковића за најбољег лиричког песника, немачког.

Издаје управа српског народног позоришта