Позориште

Симе НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 3. ДЕЦЕМБРА 1874. ~~~

уграрку

44 Бр] 50, 5 а

вел ИЗ НШТЕ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТАНАНЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. = СТОЈИ ЗА нови сад 40,4 НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕ ЧНО. — ЗА ОГЛАСИ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг сваки пут,

СРИСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

Извештај привремене управе о српској народној позоришној дружини. “)

Навршује ве шеста година како су настале биле кобне прилике по наше народно позориште, Те прилике морале су ве појавити отуда, што ву идотадашњи управитељ т, Ј, ђорђевић и веЋина чланова позоришне дружине прешли у Београд; где се уто доба оснивало стално народно позориште, Брите и страховања, за опстанак нашег позоришта било“је тада у толико више, што је ваљало набавити и заменика управитељу и кове чланове, и што се још једнако ваљало бринути и 0 средствима, којима ће се одржати народно позо= риште., У тој незгоди својој нозове општа воља ижеља позортинескушпитине садању управу, да ве прими управе народног пезоришта, па ма и привремено. Садања управа сматрала је за'сво= ју дужност, да ве одазове томе позиву; тим пре и тим више, што је увидила ' критично стање нашега позоришта, а што је увек тотова била народу послужити по евојим вилама онде; тдеје то потреба народна ·најпрече "захтевала, Шест година дана вршила је управа поверенујој дужниост, ада ли је, иу колико је своме задатку одтоворила, није на, њој да превуди,; али толико ипак мора рећи, да јојје у пркос свима непрекидним новчаним неприликама сва брига и све старање само на то ишло, да се развије и процвета, у нас позоришна уметност и изворна драматека књижевност, да добрим и уметничким представама пружи евету уметничког уживања, и ла одрани ваљан поворитти подмладак воји не ће мислити туђом; већ својом "главом, жоји не ће гледати туђим, већ евојим очима, и који не ће ходити на туђим; већ на својим нотама. Управа је осим тога сваком триликом подстицала

глумце, да се родољубивим осећајем за народно

“) Овај је извештај поднесен 18. августа 0. г, главној скупштини

позориште и узвишеним одушевљењем за уметност племенито надмећу у вршењу одређеног им задатка, да ве ману еваке себичности, па да у позоришту гледају вамо светињу позоришног завода и унапређење његове узвишене цели, и да не буду прости комедијаши или пуке 1020ришне занатлије, који само за новац раде, него за позоришну уметност одушевљени, свога захатка 'евесни народни свећеници, који ће с пожртвовањем радити на томе, да се народно повориште примавне мети евојој, и да се вредним и достојним покаже потпоре и потпоматања народног, Да ли је у свему томе управа успела да се приближи изтакнутој мени, оставља се да превуди евет и скупштина; али толико се можг без зазора рећи; да је посејано много плодно семе, које ће уродити добрим плодом, ако се и даље узнегује као што треба,

Овде је место да лаким погледом погледамо какоје посталои како се развијало наше народно повориште, па да после шређемо на рад позоришни од прошле главне скупштине до данас,

(ретни су народи, којима нису сметале светске незгоде, те су слободно и без многих запрека могли доћи до евојих позоришта, до тих живих школа за народну просвету, добар укуби углађенији живот. Српеком народу не беше суђена та сретна свезда, Ко познаје нашу трагичну повеснику, ко зна тужне зподе и кобне прилике, које ву као помаман вихор бесниле над натим народом: тај се не ће чудити, што је сав нанг духовни животтако рећи уништен био. Мното мука, тешких беда и великих невоља трпео је напгнарод,) али, хвала буди снази његовој, он

„друштва за српско народно позориште.“