Позориште

их је сретно претрпео. Након дуга сна почињу |

се ломити стари окови, а народ млађахним дуком, млађахним полетом почиње нову радњу, И ако бог да сретнију будућност, |

Тежак, претежак бетце постанак нашег народ“ нот позоришта, Шест тодина рада требало је да се оснује народно позориште, а готово три године дана морало је протећи, док је влада потврди“ ла наше позориште, Морали емо сматрати за велику милост, ако нам се од зторе допуштало, да се смемо старати сами за себе.

Тежак, ал: и скроман беше почетак нашем народном позоришту. Ђез потпоре, једва једвице и трпљено, започе оно свој рад; али основа му беше добра, језгра здрава, воља озбиљна, брига пи старање да се утемељи јака, и тако мало по мало стаде нестајати кобних запрека, Наше народно позориште, које су непријатељи и завидљивци наши до вад гледали тек неким важаљењем и подемејом, развија бе тако лепо, да му сада завидљивим оком сматрају развитак и напредак, Љубављу; пожртвовањем, марљивим радом, и што смо погодили праву стазу, дошли смо до тота, да се у многоме смемо мерити и са етра= ним позориштима; која су стекла себи тласа у свету, те тако можемо без зазора рећи, да смо побле дуге борбени тешких напора ударили ваљан темељ и засадили језгру за вавршеније и боље,

Што је наше повориште ударило правим путем, што је у њему било увек неког вишет, пееничкор полета, што се од постанка свота раз“ вијало у правцу чисто народном и идејалном, што је лепо, ако и лагано, али за то сигурно, напредовало и У позоришној уметности и у своме утицају на народ: то се има захвалити само томе, што се у нас управа позоришна повера-

|

|

вала увек људима књижевницима, који су у стању били позориште сматрати са вишег гледишта, који бу тако н тожили све за вишим и вишим, и који нису рад свој удешавали по плати и награди, нето који су живот свој посветили само просветном напретку народном, па су тако готови били и на сваковрсне жртве,

Погледајмо друге земље и народе! Дарежљивошћу и негом великаша и ботаташа постала, су ваљана позоришта! Они су сматрали за славу и част називати се потпомагачима позоришне уметности, Можемо ли се ми том срећом понетиз Где су ти великаши, које је заболела глава од тешке брите за нашим позориштем > Где су ти ботаташи, који би бар једаш малени део свога богатства жртвовали племенитој уметносети драматској» 0 српском се народу вели, да је сиромах, али тим већим поносом може погледати на своје позориште, које је само својим пожртвовањем, својим радом и својом рођеном муком створио и до сада оджао,

Посао још није довршен, Још ваља тежити за вишим и ваљанијим; али ми треба да истрајемо у том раду, ако нећемо да нам образ црвени пред страним светом, ако не ћемо да наспоститне праведан укор нашега позориште створили, одржали, увећали, подигли, ми треба да та узнесемо и до славе до части!

Али за ту цел ваља да раде сложно и управаги критика; и уметници, и песници наши, ваља да прионе цео народ наш свим одушевљењем својим, Тавом слогом утврдићемо нашу најнароднију установу, показаћемо свету да смо и ми кадри стати у ред просвећених народа, постидићемо на скоро све своје непријатеље,

противнике и завидљивце, (Наставиће се.)

2 бас ба КУ ——

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ МАЂАРСКОГ ПОЗОРИШТА,

У „Уг. Лојду“ читамо ову белешку 0 постанву мађарског позоришта : „Позориште је у опште поникло, по. природи људској, из тежње за уметништвом и игромум тек где тде је подетакнуто народном реакцијом отпором против туђинства, као што је на, пр. то у Немаца било енертичким протестом десинтовим против Француске драме, Позориште у Угарској, или, да речемо јасније, мађарско позориште тек од чести може захва-

| |

лити неколике првине безазленој тежњи за уметвиштвом — нето право порекло је његово реакција против немштине,“ Ову, одавна признату, истину расветљује сад историчар Стеван Силађи) доказима; попрпљенима по архивима, износећи то у „Вашарнапи Уртшагок (Недељним новинама)“ ево овако:

ту Силађи звали су сео почетка Свилојевићи.

потомства, Ми смо_

___________-__ = --- НЕНА и ннани НЕ 2