Позориште

де ЗОО дали ди

Прве јавне позоришне представе у Мађарској приказиване. су само немачким језиком, ако не узмемо на ум на зло протле покушаје позоришвог управитеља Ђорђа Ференција, који добио беше тодине 1692. повластицу, да може приказивати предетаве позоришне у Угарској, и у Ердељу.

И та прва немачка глумачка приказивања беху у Пожуну године 1780 у згради позоришној, тога ради саграђеној. Отуда се раширило после позориште по Угарској даље, Скиталачке дружине похађале су горње крајеве Угарске, и немачко позориште брзо и тако ухвати корена, те ву на скоро по томе саграђене сталне позоришне зграде у ђуру и у Кашави (у овој вароши 1781, године), где су позоришне представе непрестано привлачиле свилну публику у позориште, да цара Јосифа приказиване су немачке глуме позоришне и у Пешти и Будиму, Успеви глумаца од заната отварале су вољу, да се и добровољци огледају у позоришту, и за царице Марије Терезије и сина јој пар-ЈосиФа готово не беше омање немачке вароши у Утарској, нарочито пак у ципском крају; а да се није била у свакој склопила и позоришна добровољачка дружина,

(во кретање пробуди пажњу, шта више и суревњивост у мађарског народа према ширењу немачког елемента по Угарској, те то вам би повол, да се подетакне и у Мађара, да поку- |

шају и огледају дратовољачким представама мађареку глуму. И почетак томе би у Ердељу, кад суоно драговољци у Колошвару, у кући грофице Ђорђа Банија приказивали позоришну игру на мађарском језику; али покушаји ови не пођоше одмах за руком, и двадесет је година морало проћи, док се то и по други пут покушало,

А ово други пут било је у Пешти године 1774. Пешта, се тада бројала у немачке позоришне вароши првога реда. Мисао да све сад, као што рекосмо, и по други пут покуша мађарска дратовољачка представа замисли, по свој прилици гроф Гедеон Радаји, За чудо је пак, да и тај пар Немица једна мораде суделовати, () "томе има једна овака белешка : „Самуило Ђармати, који доцније буде лечник и професор (умрђо је године 1530) — беше том приликом шаптало; а као да ће бити, да је била и његова главна заслуга у томе, што се та дружина и склопила, да улогу „Валтрона“ нађе он и приволи младог једног Мађара, а улогу жене валтронове научи он Немицу, жену управитеља варошког позоришта “

Али и тај покушај прође, а не остави за собом већега, знатнијега трага, Једно добро било је у томе то, што је грађанству престонице (Пеште) било дано, да види и осведочи се, да се позеришне глуме могу глумити и мађарским

_ језиком, .

(Свршиће се.)

ОРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(„Трисни пријатељи)“ Шаљива игра у |. чина, написао В. Сарду, с Француског превео М. И. Стојановић.

Како представа, (30. новембра) тог сардуовог умотвора, у ком се тако кокетно огледа права Француска снага карактернога цртања и ситуацијонога удешавања, — није ни по нашу новосадску публику „ргешбоге“:то Ћемо се задовољити оценом самога приказивања.

Готово сваки значај у овим „присним пријатељима“ даје глумцу драгоцену прилику да покаже свој дар и своје студије у карактерисању: Ометени добричина Косад (Лукић), заношљива и поверлива Цецилија (бајевићка). осетљиви поштењак и прегалац 'Толозап (Ружић), „похотљиви врабац“ Морис (Сајевић). себична будала Марека (Недељковић), разметљиви на ртач Абдала (Марковић), злобни заједало Виње (Зорић) са својом женом (Ј. Маринковићка), па и само зелено дериште Рафаило (Б. Хаџи-

ћева) — еви ти дају својим носиопима обилну приливу, да се истакну. И морамо признати, да се већина те прилике оберучке

» датила. Особито нам ваља споменути с признањем Лу-

кића, Ружића и Недељковића. Недељковић је колико промишљеним и успешним глумљењем, толико и згодном образином и опет показао, да за карактерне улоге има више дара, ф и воље, него за можда ваносније али и монотоније љубавне. Чудновато нам беше, што је Лукић сметену удогу Косада одиграо без икакве сметње, на против је Зорићу пошло за руком, да у иначе несметеног Вињета умеша приличну порцију сметње. Марковићев Аблала био би саевим у реду да се није приказивач у 8 чину једаред врло незгодно спотакао, што чини или не поузданост у знању улоге, или пренагљивање у декламапији Л Издаје управа српског народног позоришта