Позориште
__- НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 8. ДЕЦЕМБРА 1874. -----_
ЈУРЕ ==
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
„етра по а
ЗА
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУЂА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАНА; — Стоји ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ. 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСИ 3 НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ. 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ,
__НЕШТО ИЗ НАУКЕ 0 ЛЕПОМЕ,
Наш је народ од вајкада радо имао цвеће, | врана гаврана гласником несреће и смрти, а с0Оно је њему бимвол. лепоте, невиности и неж- | кола представником срчаности и снаге, ности, залог милости, Ивећем се дарива узајмице _ Дражест и умиље не може се пуније обећа-
мило и драго; девојка се често цвећу присио- | ти, него што је присподобом изражено у овом
добљава, с њиме се' разговара и' уразумљује. | познатом опису лепоте девојке: Како се ту и код самога мириса наш народ уз- »гхоса, јој је кита ибришима, нео, сведочи то; што му се, по доста природ= Очи су јој два ДРАТер катрна ј еличноети мириса и: душе, цвеће приказује: Обркице 6 мора пијавице: КИРО АЕК АНИ пуше " 45УЈ Сред образа румена ружица, где што под видом саме душе. У“ красној · пегн | Вуби су јој два низа бисера вми „дмер и Мејрима“, на ' домаку омерова стро= Уста су јој кутија шећера;
„вода, вели Мејрима мајци: | : Кад говори, ко да голуб туче,
ад се смије, ко да сунце сије, Кад погледа, како соко сиви, Кад се шеће, као паунице. (Ш. 78)
„Ђђул мирише, мила моја мајко. ђул мирише, Омерова душа.“ (1. 34.)
|. зе 6. девојко, душо моја. ||| ; Ни дисање цвећа, разгаљеног јутарном роЧим миришу њедра твоја%.. сом, не може ве тањим помислити од осећаја не0ј. Бога ми, млад јуваче, жносвти, које се разлева по неким од наших наМоја њедра немиришу родних песама,
Нити дуњом ни наранџом, а : 1 :е : Нити емиљем ни босиљем, да. лел У ПВО
веће душом дјевбјичком“, (1.562) | 4 Цио Елиота А како се'нета и нажња цвећа сматра за њу . | 4 Ае Лаа Паво (Ш. 62) доказ углађеног естетичног осећаја; о томе нам“ За Тим, даје доказа неема, у којој стари сват пита: „Славуј пиле, непој рано, „0, тако ти, лијепа Маре, под вијенцем дјевојко,
Небуди ми господара: Што савијаш цвјеће у китицез Сама сам га уепавала,
# она му етидно 'одговара : | Сама Ћу га и будити »0 „тако ми, стари свате' од свата,“ | „отићи ћу у традину, Кад ме питаш, право ћу ти казал': Узабрат ћу струк босиљка, Што ја китим цвјеће у китаде, | Удрит' ћу га По образу: Когођ буде рода господскота. | Но аго, устај драго - _ Примал" ће ми ките за дарове; | Мон ће се пробудити.“ (1. 566.) Ко не буде рода господскога, | Још је нежније, где девојка под бором спаФа на киту неће ногледати!“ (12 66,67.) | ва а момак се моли вијору од мора, да подух-
ЈИто је: цвеће међу биљем, то су птице пе- | не и одломи листак од бора, не би ли му се вачице међу птицама, И 'наш народ разумео је | пробудила драга; или где момак спава, а девојмелодичне звуке дивног пролетног певца = ела- | ка се пење јаблану на грану, па му пушта на вуја, те га често спомиње у својим песмама; и, | лице сузу од образа, не би ли га пробудила, ада је “већ товор о птицама; био је тако исто | Осећај красоте и велељешља јавља се
|
веран естетички тумач природе, па је учинио | у различитим веома живим, гдешто | вантастич-
ин = = - - >
| | |