Позориште

ои 2 ДКА

Кој

ним описима одела, опрема, бојнога оружја, шатора, дворова, предела, Особито ву лепо опи-= сани дворови Леке капетана:

„Од шта, бјеше на чардак простиркао

Бјеше чоха чардаку до врата,

А по чоси лијепа кадифа.

Но каки су у Леке душеци!

Каки ли су под главу јастуци!

Све од суха злата исплетени,

Џо чардаку многи чивилуци,

ђе се вјеша господско оруже,

Чивилуци од бијела сребра;

Што бијаху на чардак столови,

Столови су од бијела сребра,

А јабува од вухога злата.“ (П, 40.)

Тако је исто красанопис Скадра на Бојани

у песми: „Женидба краља Вукашина :“

„А какав је Скадар на Бојани;

Кад погледаш брду изнад града,

Ове порасле смокве и маслине

И још они грозни виногради;

Кад погледаш стрмо испод града,

Ал' узрасла шеница бјелица,

А око ње зелена, ливада,

Кроз њу тече зелена Бојана,

Џо њој плива риба свакојака,

Кадгод хоћеш, да је тазе једеш“.

Достојанство је облик, којим се радо заодева и приказује свако старешинство у нашега народа. Увори су му у народним песмама цар Лазар, Страхиња бан; и многи други краљеви, војводе, банови и патријарси, Осећај тог лепог облика потпуном естетичном вредношћу, т, ј. тако, да угледној спољашности одела и држања одговара такођер врлина духа, нашао је са свим примеран израз у песми „Смрт војводе Кајице“, где но краљ на позив бибињанин Јанка;

„Оди, краљу, да се поиграмо,“

Одровара :

„да нас није вика ни скакање, Већ господство, да господујемо, Мудра памет, да паметујемо“. (П. 81.)

И тако; као што видесмо; танак смисао за евтетичну меру и ритам показао је наш народ равновреним, према садржају удешеним метричким обликом својих песама, разновреним значајним тактом својих игара и пратилице им свирке, Нама је доста познату ствар назначити, а вештаке чека задатак, да је подробније проуче и разложе,

ас ваСиса ~ | СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

Извештај привремене управе о ерпској народној позоришној дружини.

(Свршетак)

Потреба заједничке радње и сиоравумљења између оба наша народна позоришта изазвала је покушај, да се оба наша позоришта уједине, па да половину еваке године пробави позоришна дружина у Србији, а подовину у нашим крајевима. Ту је мисао прихватио и одбор, који је изаслан био од српске владе, да се посаветује о позоришту у опште, и о новом отворању народнога позоришта у Београду на посве, Одбор је у договору са-управом нашег народног позоришта "пронашао, да би позориште у нашем народу само тако могло најбоље пропветати, ако би се оба наша позоришта ујединила, па је у томе смислу учинио и предлог влади, Предлог овај не буде примљен, и тако. пропаде заиста, велика мисао, да бар на уметничком нољу дођемо до јединетва,

Лист „Позориште“ од велике је користи био по цео позоришни рад У њему је истакнут

предлог да се прикупља „Грађа за историју српског позоришта“, па ве после одмах за тим почела износити грађа о томе, како се повориште појавило код нас први пут, како се од времена до времена развијало и опадало, настављало и прекидало, и у колико су еви досадањи отледи на том пољу били једно с другим у свези или не. Прикупљање те грађе олакшаће посао свакоме, који би се латио посла да пише историју српског позоришта, за коју је „Матица“ до сада узалуд расписивала награду.

Од „Зборника позоришних дела“ издана је само једна свеска, у којој је „Љубавно писмо“, Да ву допуштала новчана ередства издало би се и више већ за штампу спремљених позоришних дела, ; г

Рачунарске и економне послове ручне позоришне благајне обављао је по одлуци одборској и ове године глумац Никола дорић,