Позориште

даље ВАВ далљљл

На завршетку овога извештаја нека је још |

дозвољено и две три речи рећи и о вамој управи,

Цео напредак свакога позоришта много стоји до саме управе, а овамо ни с једним заводом на свету није тако тешко управљати као с позориштем, Нигде се не истичу људеке страсти толико, колико у позоришту, нигде немају грамжење за славом и хвалом, сујета и осетљивост толико маха као у позоришту, А то не може

ни бити другчије, | Сваки прави глумац уметник

мора свом душом и телом вршити свој тешки

задатак, а то му узбуђује душу; дражи му живце,

и чини га и сувише осетљивим, Јавна одликовања учине још, да глумац почне самог себе прецењивати, а то му се не може баш јако ни замерити: та ко не воли самог себе! Треба имати јакога духа, да се не поклизне и да се може увидити, да нисмо баш тако славни људи, за какве нас свет држи, Таке људе ујединити на заједнички ради у том их раду у доброј вољи и слози одржати, научити их, да се не истичу него да се навикну радити за љубав целини, да би се могла постићи велика и узвишена цел позоришта: то није мали задатак, а то је задатак свакога управитеља. (0) тога су баш и ретке птице добри 1080ришни управитељим у других народа, а како да не ће бити у нас. Управитељ је посредник

између уметности и публике, између практичног и идеалног евета и живота, па за то и захтева вршење дужности управитељеке најбољу и најплеменитију снагу. Свака права управа мора знати шта је представљачка уметност, мора познавати драматеко песништво и глумачки свет са његовим особинама, мора имати јасан преглед делог позоришног рада, мора бити усталац у своме повлу, мора позориште волети и готова бити на сваке жртве, мора имати знања и умења у позоришним стварима, мора имати енергије и поштене воље, и мора бити савесна, тачна и непристрана у вршењу својих дужности,

(во неколико на свом искуству основаних речи ематрала је управа за своју дужност напоменути главној скупштини, а сада јој остаје још, да ве захвали на поверењу и на чаети, и да замоли скупштину, да је већ једном ослободи од управитељске дужности, коју је шест година дана; свеједнако привремено, савесно вршила по свом најбољем знању и умењу и с највећим својим пожртвовањем, а она ће увек го-

това бити својим знањем, радом и саветом потпо- |

моћи еваку управу све дотле, докле се год уздржи правца, ког је искуство од тринаест година оевештало и означило, да ће се њиме најбоље и најсигурније постићи узвишени задатак нашег народног позоришта,

оте

СРШСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

(„Један се мора оженити “, „Шољатеја“, „Школски надзорник“.) Ова три комада приказана су на нашој позорници 3. децембра. Први је од тих комада нов. Ево му кратка садржаја: Два професора на свеучилишту, ДВВ брата рођена Јакоб Цорн (Лукићји Виљем Цорн (бајевић) тако су се задубили у своје књиге, дасу са свим заборавили на лепи свет, и на свој задатак да се жене; али то не заборавља тетка им Рертруца (Ј. Поповићева ) која им прети да им не ће више куће кућити, або се бар један од њих не ожени. После дужег кошкања сложе се; да се мора оженити онај, који извуче из капе закрштени лист. Случај хтеде, да то буде Јаков, који сада наговором свога брата и тетке му мора да се удвара својој рођаци Лујзи (Л. Хаџићева), коју је тетка баш с тога

- довела кући, да би њоме кога год од њих двојице уло-

вила. Али јадном Јакову боље иде од руке писање научних расправа, него удварање и просидба. У тој својој

невољи замоли дакле свога брата Виљема, да му покаже како се то ради, да се дође до жене. Виљем прима на себе улогу прошчеву, алу у место просиоца, као што се то често догађа у свету, постане младожења, а сиромах Јаков, који је међу тим и сам добио вољу да се жени, мора да се опет врати својим књигама.

Већ по овој садржини видимо, да је мисао за шаљиву игру добра, и да у њој има доста комичних ситуација, а да је јопр и заплета, то би ова шаљива игра била једна од најбољих. Овако малаксава допадање кад непрекидно та тема долази без промене.

Шредстава је испала веома добро. Сви приказивачи заслужују потпуну хвалу, је» су вољом и животћу вршили поверене им задатке.

И обадруга комада „ Шоља теја“ и „Школски надзорник“ одиграна, су на потпуно задовољство публике, која је своје допадање више пута изјављивала приказивачима. +

=“

Издаје управа српског народног позоришта 3 | с