Позориште
)
дљљииље ЗЕВВВЕ. де
_ тај комад није одмах потонуо у море позоришног за-
| је публику све до краја јако занимала и више путана бурно
Павлинина слика беше обдшена, на. | траке, пр тако се видила, лруга, страна, "на којој је за потребу у другом комаду била нацртана велика, црвена крава као цимер. Публика ее-емејала це-
14
зашта и,
| | бРШСко НАРОДНО повоРИШТЕ.
СЋ енгоар,“ „Шарлатанизам. «) Готово ви једне представе а да нема ве новине! Као да позоришна управа: мисели, да је свако вече изгубљено, ако се не прикаже што ново. Ми не бисмо имали што приговорити. томе, јер то доказује, да је управа марљива и да ради неуморно, али ми се бојимо, да се тиме пе размази публика, која ће само онда долазити у позориште, кад се приказује нов комад, а то би могло имати штетних последица по само позориште. За сада радо признајемо, датај начиниде у прилог и публици и управи, као што нам то сведоче, према рђавим временима, доста добро посећене позоришне представе. Али да се вратимо на сам комад „Шарлатанизам“ који се приказао први пут 18; децембра о. г. Да није у позоришном листу стојало да је тај комад написао Скриб, ми бисмо у писцу ове шаљиве игре једва могли наслутити тог старога мајстора у писању шаљивих игара. Лако је наћи доказа, да шарлатанство пре доведе до цели, него поштен и савветан рад, али нама се чини, да позор-. ница није за тако доказивање згодно место. Као да је намера пишчева била, да однас начини присталице шарлатанизма, кад нам је изнео како се њиме брзо дође до цели. У овој шаљивој. игри има један честит и ваљан лечник,који ни за три године дана поштенога рада не може да дође до имена и болесника, и ако од тога зависи срећа његовог живота, али два његова друга, оба шарлатана из реда, помогну му у потаји, те дође за један дан и до имена и болесника. Оваку тенденцију не можемо одобрити, па ма да нам се то износи безазленим и тако рећи оправданам начином, као у овој шаљивој игри. Сви приказивачи редом, а у првоме реду Сајевић, играли су вољом и живошћу, те се само њиховој доброј игри може приписати да
борава. Пре „Шарлатанизма“ приказана је овде већ позната али увек радо гледана добра позоришна игра „Гренгоар,“ која
талипоње је наводила. Изврена игра Д. Ружића. (Грентоар) и Сајевића (Лудвик ХГ) за доста је позната, а у томе имају заслуге и други праказивачи, који бу иху у свему добро потпомагали. 2.
Пдо о БИ ШТЕ.
лога комада, кад год је било товора о павли-
"ниној лепоти и о клаудијевом одушевљењу за
уметност, (Свршиће се.)
(о
листовима то је шаљива игра, у којој. истина, пза мало радње, али која те ипак јако забавља од почетка до кра+ ја. То је комедија пуна гристофанске дреке. сатире на један део руског јавног живота из апеолутнога доба ру=
| све државе. Драматичка, сатира на јаван живот може да,
успева — ми видимо то по делима аристофановим — само под дахом златне слободе, а чим ње нестане, муза шаљиве игре одмах се повлачи у безопасну тишину кућевног и породичног живота. Па ипак повиче једна аристофанска драма под владом драконске цензуре! Истина, да је ту помогао сретан случај песнику, који сеније ни надао да ће му се икад. прикавати „Ревизор“ на руској позорници, Цар Никола дознаде ва „Ревизора“ и одмах дозволи, да се може бичем сатире јавно шибати чиновничви ред. И тако се вољом свемоћнога владара и добром срећом даровитога песника развио цвет, који је само у слободној атинској републици могао уродити обилатим плодом.
„Ревизор“ је дакле сатира на поквареност руског чиновничког реда. Али „шта је њему Хекубаг“ Па ипак наводи на плач своје слушаоце у „Хамлету“ глумац, ако уме као што треба срцу говорити. Шта је нама Русијаг И шта се нас тиче покварени чиновнички јој ред» Па ипак смо се за време целе представе баш онако од срца смејали. То је проиввео здрав хумор генијалног песника, коме није стало само до просте лакрдије, него који хоће да казни, исмевајући мане друштвене. Песнику је стало само до покварених чиновника, којима хоће да скине обравину с лица, те тако мало разбира о љубави н о оно-
"ме, што обично иде уз шаљиву игру, па ипак забавља
гледаоца све до краја; То долази отуда, што је комад написан за позоришни ефекат и ако је писцу непрекидно пред очима била сатирична тенденција. У томе има заслуге и управитељ народнога позоришта Ј. Оиглигетија, који је све избрисао то не помаже да се развије радња у дељу.
Дакле ипак радња! На сваки начин, али не као удрутим шаљивим комадима. Радња је у овоме комаду у томе, да су сами чиновници, који хоће да скрију своју поквареност, приморани, да сами себе изнесу на пазар, да им се свет смеје. То-бе збива од чина до чина све у већој мери. Једном речју, гогољева шаљива игра, шибајући слабогти и мане типова, алитипова који имају меса и кости, постигне цел своју, па се тако допала и Мађарима, мада је поникла на туђем земљишту и ма да су прилике за њих
| “ („Ревизор“ у мађарском народном позоришту у туђе. Вредност овота комада скочила је тим више, што Пешти.) У мађарском народном позоришту приказан је | Је И приказ био веома добар. 1. децембра 0. г. „Ревизор“ од Н. Готоља. По мађарским | Издаје управа српског народног позоришта