Позориште

ме У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 29. ДЕЦЕМБРА 1874. -__-_

а и" У ТОДИНА 1»

ЈЕ

„ВР А,

7.

па со

Жарић. у

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА, — стоји ВА НОВИ САД 40; АНА СТРАНУ 60. НовеМЕ сво, 57 ВА огласи НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 8А ЖИГ СВАКИ дут.

ШТА ЈЕ У ДРАМИ ИДЕЈА, ШТА ди ЈЕ ТЕНДЕНЦИЈА,

· (Наставак)!

Шта је "тенденција 2 Тенденција је она мисао, која се у повееним историјевим приликама, у извесно време, на из-

весноме месту, у извесноме делу човештва рађа,

и која престаје делати онда, када ове прилике, ова времена и ови делови људства престају, Тенденција је пак пре свега свака дневна идеја, дневно питање садањегта, доба.

Да наведемо примере, из којих се може видети разлика међу тенденцијом и светском идејом.

Слобода рода људеког, као и појединца, елобода као апсолутан појам, слобода у отите, светска. је идеја!

Ослобођење Италије од бурбонеког и поповског притиска, ослобођење Срба испод турског јарма, дакле слобода као релативан појам, слобода извесног народа, у извесноме времену, то је повремена идеја, то је тенденција!

Повремена идеја, тенденција, разликује ве дакле од апсолутне или светске идеје, Та разлика је тројака: Тенденција је "

ћ,) Прелазна, јер постаје у извеспо време и с њиме престаје; она се даје са свим остварити,

2.) По што тенденција нема од нскони темеља у роду људскоме, већ постаје у људима у извесно време, то у овом времену још нигде у обичноме животу, ни делимице није остварена, јер је тек поникла у духу људскоме, јер се сад тев 0 њојзи нремишља, дакле пређе није могла ни постојати,

8.) Она мора бити такођер чиста и морална, али она није општа, Сожанствена идеја, о којој нема сумње нити препирке, него је права земаљска, реална, стварна, за време, место и људе привезана идеја, о којој се може. препирати и сумњати, да ли је петинита; она лакле нема за свакога апеолутне вредности,

ција сама оставља трагедију и

медени а или пбвремена, идеја само је у томе слична светској идеји, што мора као и она бити чиста и морална у свему је' иначе друкчија, од ње, По што тенденција није бесконач= на, није апсолутно истинита, није у животу де=лимице остварена, то се не може њоме никако трагичка нити комичка намера постићи. Песник може дивну трагедију или комедију 0 слободи написати, доказујући, да се ова никад у животу не може остварити, али да је ипак од вајкада сваки човек у неколико ужива, Слободу пак сво= је отаџбине не може обрадити песник никада трагички или комички,; јер би у једном елучају узбунио, а у другоме оекрнавио гледаоца, поститао би дакле противно од онота; што је цел драматској уметности. 6 тотавидимо, да тенденкомедију, и хвата, места у позоришној игри, која нема тако вивоку цел, али је ова у толико разнодичнија,

По што је светска идеја непрелазна, по што она има у свако доба исто значење, то и драматско дело, у коме она долази, постаје непрелазним, Повремена идеја; тенденција, која повремено, дневно питање узима као полугу драме, ма била како даровито у овој изведена, ипак јој удара жиг прелазности, Она већ при рађању своме носи у себи клицу смрти,

Тенденцијозна драма никад не ђе бирати за предмет радње своје просте људске сукобе, које једино позорница ваља да прикавује, већ увек политичке и друштвене сукобе; она ће понизити се, те постати катедром, ва које ће се свет учити извесним страначким и повременим наукама; она ће постати говорницом, ва које ће ве војевати за дневне дотађаје, за извесне намере, које могу имати у садањости и спољњем животу народа великог и моралног оправдања, али које вамрт-