Позориште

Ае 280

ни ударац задају чистој, племенитој цеди уметности, и које сваком увиђавном човеку тако исто отаде као предикаоница, када се са ње засоре политичке беседе, Зна се, да тенденција на пдзорници влада особито. у оно доба, када грађанске, народне и политичке борбе бвене, Тада је позоришна публика клуб, коме тлумци дневну. науку и политику улевају. Када политичка песма, када еп или роман распростиру тенденциЈу, то још има смисла; лирско песништво нарочито, које израза даје тренутном и општем расположају, можето с успехом чинити, као што је већ и чинило, Драма пак служи са свим друтој цели, има са свим друге животне услове, Њој је задатак, да чисти опште људске страсти и и идеје, Тенденција, поетизава противно, јер она распаљује страсти и идеје, које су уметничке, и у садањости поничу. У политичким и друштвеним стварима ву повесница, журналистика и публицистика једине учитељице људске. Драматски песник не треба да учи гледаоце, како да се развијају и владају као људи, Као што му ово земљиште не може нико одузети, јер је то његова својина: тако треба и драматски песник да поштује туђе земљиште, а не да служи страним целима, да буде ниски распростирач страначких политичких програма и евакидањих новости, Течденцијозни драматик никада нема пој ма о узвишености његове уметности напуштаЈући, зарад тренутна успеха, сваку племенитију биљку драматеке појезије; а грабећи се за зеље тепденцијозног пееништва, које тако бујно расте на политичким пољанама, Он је међу песницима то, што су преживачи међу животињама, Било је примера, да су писане тенденцијозне драме час за једну владу и народ, а чав противу њих; како је кад политички интерее доносио, Било је драма, које ву за предмет, за тенденцију, узеле акције друштва, што је по јужном мору пловило, Било их је ваздан, које су политичку варалицу Наполеона ЈП. као. јунава, на позорницу износиле. Сваку телеграфску нововт употреби тенденцијозни повник, те је изнесе у „куплету“ пред публику, и тиме обечашћује не вамо позориште, него. историју свога времена, јер ова никад није тако маловажна, да своју пресуду слуша од таких браоплетих брбљаваца! Биће увек писаца, који ће. писати тенденцијозне драме; би ће позорница, које ће те

| драме приказивати, али се тиме пљује у лице

| правој драматској уметности, Тенденцију као полугу драме употребљавати, нема бангни каква уметничка емивла!

Ма да се светека и повремена идеја или тенденција, једна од друге разликују, ипак има момената, који се у обема потпуно. подударају, Како је онда“

Треба ли тенденцију одбацити, када се подудара са светском идејом> Треба ли при представљању светске идеје еваку тенденцију избетавати 2

Напред ваља, приметити, да је светска идеја као нешто вечито, узвишено, вазда ваљано и

· истинито, увек већа, уметнички оправданија, а повремена идеја или тенденција, да је. као не"што прелазно, у релативном емислу истинито, мања, да није дакле уметничка, Доказано је, да оно, што је веће и истинитије, увеб превазилази оно, што је прелазно, што је у релативном смислу, у неко. време истинито, и да га тако исто као целина део свој обухвата и у себи садржава, Где дакле светска идеја, запста у драми у пуној светлости одвјајкује, би ће ова уметнички лепа, ат0 се и тенденција у њој примети, онаће шта више у толико силнијега утиска, имати!

Догађа се често да из прелазне, повремене идеје поникне свест и познавање светске идеје, а често седеси, да светска идеја, када се укаже, повремену идеју, тенденцију, у себи екрива, по њој знака даде. У обема, је еветека идеја чинилац, који производи утисак,

Богословске борбе, верозаконске и догматеке раепре пређалињега столећа породише у Лесингу живу жељу; да толеранцију, трпљивост, и једнакост свију верозакона пред богом, у драматској радњи на видик изнесе, У тој намери написа, он свога „Натана“. Ову драму дочека тадањи свет с одушевљењем, јер је верозаконски равдор достигао био свој вршак, Натан беше за своје доба тенденцијозан комад наперен противу пастора Геца, противу Велнера и другова им, који брањаху вероваконску затуцаноет и нетрпљивост. Али је вамо изгледало, да је Натан тенденцијо-

зно. дедо, јер толеранција, трпљивост је светска идеја и дотлеће је бити, докле еви људи не узимају један верозакоњ, Натан ће у Немачкој у толико више поштован бити, што га потоњи свет не мери оним полемичким мерилом, којим су