Позориште

По ШИ АЈА

га сувремењадци мерили, Није ондашња тенденција „Натана“ бесмртним учинила, неро вечита идеја трпљивости, која ваља да све људе одушевљује. Само се по себи разуме, да је тадања тенденција ову вечиту идеју у толико више поткрепљавала, што је у њој лежала.

Шесника лако заневу идеје његовог времена, те обгрли вечиту, светску идеју, доказујући њену

| | | |

“

непрелавнест и величанственост, Песника као бамртног човева могу у опште светске, прелазне прилике светском идејом задахнути, дн не ће

| ову своју светску идеју напустити за то, што

се она подудара са тренутном; повременом идејом; тенденцијом његовог времена, На против ће му то на руку ићи, јер ће у толико лакше до ефекта, успеха доћи,

(Свршиће се.)

зашта»

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Звонар богородичине цркве) приказан је у четвртак 26. децембра први пут. () самом комаду и о представи донећемо критику у првом броју овога листа што долази, а за сада само толико, да се ова романтична драма, јако допала публици, и да је цела представа и у главноме и појединце испала веома добро и складно на потпуно, очигледно, задовољство наше позоришне публике, која је вите пута своје задовољство бурним тапшањем изјављивала и позориште напунила као ни једанпут до сада за целе ове позоришне сезоне, —е—

ПОЗОРИШТЕ. "

% (Немци о нашим народним позориштима.) Аусбуршке „АПсетете Лежипр“ пишу у свом 360. бројуо нашим народним позориштима ово: „Са саразмерно брзим развитком српске књижевности као дасе и српско позориште развија у истини скромним, али ипак повољним правцем. Срби имају за сада — осим неколико мањих позоришних дружина — два позоришта, која потребама, у колико то допуштају прилике, довољно одговарају, не узимајући при оцењивању ванредно, него са свим обично мерило. Једном је позоришту седиште у Новоме Саду, а другом

: у Београду. Новосадско позориште издржава сам народ. Тога ради основана је фонад; који се умножава, годишњим прилозима, што долазе од приватних људи, општина, задруга и друштава, или из посмртних оставина, Из ових приплода издржвва се новосадско позориште, У изображеним српским круговима давно се увидило, да је позориште средствода се изображава народи тако се све чини — то морамо констатовати — да позориште врши тај свој задатак у српском народу.

Има само једна немила околност, а та је, да садањаугарска влада чини свакојаке пезгоде развитку српеког позоришта. Али има изгледа, да ће све и ова неприлика скоро уклонити. Београдско позориште издржава држава, и народ га воли тако, како се никад није очекивало. Влада ристићева, која у опште није донела Србији користи, није ни у овој ствари своме задатку дорасла, наносећи многу штету млађаном мозоришту. Погрешне мере и на-

именовање неспособних интенданата учинише, те београдско позориште на скоро узе правац, који му не би донео добрих последица. Једва су после уклоњене главне препреке, које су етојале на путу доброме развитку позоришта, те има наде. да ће српско позориште у Београду потпуно одговорити захтевима таког уметничког завода, Глумачких дарова има међу Србима доста. Бвеградско позориште је не давно имало снага, које би на част служиле већим и развијенијим народима. У последње време има Срба и на страним позорницама. Треба нам само споменути Јоцу Савића, дворекога глумца у Вајмару и Ирму Јеленскову, члана дворског позоришта у Бечу. Јеленска је била до скора на београдском позоришту, где је изврсно представљала. Шриликем њеног глумљења у Бечу, прошлога лета, изражавала се бечка критика тако новољно о њој, да је управа дворског позоришта 668 Фклевања, задобила, овај необични дар 38 дворско позориштв. (во је довољан доказ, да Срби имају дара за ову струку. Српско позориште има дакле лепе будућности, ако само увима увек добру управу, као што је већ сада нарочито има новосадско позориште, којим управља српеки писац Антоније Хадић. У ннтересу српског. народа и његовог развитка желимо им, да се ова наша нада иступи,“

С ал И виђа нЕ:

% (Воде има и нема у млеку.) Нека мајуркиња продавала је на новосадском тргу сваки дан млека, у коме је увек било до половине воде. Дође нека жена да купи млека, одмах примети да има воде у млеку, па ће јој рећи; „А што си ти усула толику воду у млекод“ Млекарица се почне заклињати: „Ако сам усула једне капи воде у ово млеко, да Бог да ми отпале обе руке.“ Кад жена то зачу, поверова млекарици икупи млеко од ње, али кад га донесе дома, опази, да је преварена. Сад ми кажите, да ли се млекарица криво заклела или нед — Криве, а да како, куку И леле њезиној души: — Није криво, него право, јер је сна сипала млеко на воду, а не воду на млеко.

Издаје управа: српског народног позоришта