Позориште

пи ~ 2 2540 АЈ

_Како пак права шаљива игра страст. смејања, на праву меру своди, тако да семи не смејемо сувише, нити мало, да ништа не исмевамо, него. да се смејемо ономе, што је заиста смешно

Она то чини предетављајући нам, да ништа на евету није тако одвећ смешно, да немани своју озбиљну страну, да се дакле чувамо исмевања; а "тако исте) да ништа није тако озбиљно, а да

већој, најукоченијој озбиљности вмешни бивамо

Ми се смејемо само оној озбиљности, која је. смешна, или оној смешности, која хоће да је озбиљна, Озбиљности, која се само у озбиљном облику. погазује, правој лудости, која лудим начином излази. на ви, Ди, "смеје св само неизображен, луд Ове, или дете, које ништа | не мисли,

нам бољу. а смејању' оно, што нам "Радост причињава, смејати 6 од срца, „смејати св 6 тога, што. нам је душа ведра и весела, морално је уживање душе наше, али је неописана, мука, када св само наше тело, наша лешина смеје, када се саме паша прева: ната марамита потресе, и'то још каквом год проетотом или будалаштином,“ Уметничка, лепа таљива игра јача и изазива у нама свесну меру чисте) вебеловти, кеја: вед= рим, као еунце јасним очима посматра евел'овају учећи; навда норед геве невоље имуке ипак

рења принмо да и из смешних и'трешних 060» бина провијава бесконачно опредељење човечије!

„Овај. 'најунутарњији духовни резултат ша љиве игре ова евим ве подудара са превултатом жалосне игре; тоову тусневу руку два пута пут суза, и радовти који нас воде једној цели: 'ва-

+

Как! наведемо један пример. Немачкој су одавна

дакле претила опасност, да ће покорена, подјармљена бити. Овај тренутак и нехотице нодетакне у песнику осећај о томе, како је независност узвишена и дивна, како људи за њом чезну, и

како је никад са свим постигнути не могу. дн ову вечиту, светоку идеју независности у жало-

| ма приликама живота! да то је шаљива игра

не може и смешно постати, 1» ми дакле у нај:

права, узрока плакању Даје НАМ само оно, што

овај живот волимо, гигда „из сваке: заблуде: уве-:

довољетву и достојанственој умерености у сви- По БрахФоглу. С. ШТА ЈЕ У ДРАМИ НЕД А ШТА ЛИ ЈЕ ТЕНДЕ ВО Х,8 (Свршетак.)

Французи претили, да ће упасти у њу. Њој је |

рођена сестра жалосној игри! Резултат остаје исти. било то да страст или идеја буди емеј у шаљивој игри, бодтер вели: „Ако се у одношајима и неприликама обичнога живота идеја ипак не изруби, то постаје комично,“ |

Када се идејал, узор у обичним људима појављује, те ови пронадају да би идеја слободна постала, то је онда трагичан резултат, чија је последица чишћење страха и сажаљења; када пав хоће. обични људи да се узвисе до идејала, узора, те се понизе, то је комичан резултат. У обе прилике показује се, да је живот без узора несносан, и да бу узори без живота немогући, У правој шаљивој игри смеје нам се срце, кличе нам душа, у лакрдији тресе нам се само трбух,

„Где емеј није моралан, где не иде од срца, ту није веселости, ту није шаљиве игре, па ма пуно било, „будалаштина. Треба ли још наводити примера за праву комедију Јраве шаљиве игре бу: „Укроћена горопад,“ „Дона Дијана, и „Пером“ од Сигмунда Шлезинтера,

Казаће. се, да многа од позоришних дела, која данас важе као шаљиве игре и која имају шаљивих призора; не испуњавају намеру своју.

Ми ведимо, да то нису праве шаљиве игре, него или су позоришне игре са призорима И. карактерима шаљивих игара, или нису ни шаљиве митре ни лакрдије, него стоје на размеђу једне и друге. Да се писац, који шаљиву игре пише, мора на ову околност обзирати, те да мора Фабулу и карактере „у шаљивој игри тако удесити и извести, разуме се само по себи, као и то; да се комичка идеја ни замислити ке може без комичке етрасти,

| сној игри изнесе на видик, и може том приливом све оне торке, ватрене осећаје и назоре; који | у том тренутку немачки народ покрећу, јунаку и околини му у уста метати. Његова трагичка | идеја ће бити и остати светека,. идеја, ма да у | онај мах као тенденција изгледа, Песник може |од ње створити бесмртно дело, | Ако би пак други песник у исто време, када

_,