Позориште

РЕЗЕ

потребе. И ја сам тамо видео, да се представљају неке лепе ствари, као битка косовска, битке, које су биле за време нашег ослобођења. За то не би требало помоћ томе позоришту одузети, кад би се могло давати: али. сада имамо ми прече потребе да подмирујемо, па нека се да неком друштву под кирију за сада, па нека оно представља, па ако доцније узможемо, ми ћемо опет дати ту помоћ, само за сада не може се оволико плаћати.

НП. ђуричковић. Ја нисам, господо, нигде вазао о покварености и рђавству тога позоришта,

као што је тог. Кујунџић из мога говора хтео,,

извести. Ја нисам то казао, него сам казао, да ми имамо нужнијих потреба за подмирење нашега опстанка, него позориште. Кујунџић је ка-

зао то, да он упоређује цркву са позориштем

и да је то један део цркве. Ја пре свега "одбијам то од светиње цркве; ја нећу да то одобрим. Истина је, да неки рад, који се у позоришту ради, он њему и доликује, а на против за цркву би то била саблазан. Кујунџић каже, да је то народно позориште, и да га народ хоће, јер, вели, да га то води срећи и благостању. Народ и не зна — т. ј. маса народна =— шта је то позориште, но само то, знају господа, чиновници, богаташи, трговци и попови, а народ само плаћа. Кујунџић вели, да би ерећа за наш народ била, кад би се по свим крајевима могла позоришта, установити. И заиста, господо, кад би то позориште могло на федер ићи по крајевима наше земље, ја не бих то одобрио, јер би за наш народ била поквареност и штета, а не просвета и бољитак, као што Кујунџић каже. Кујунџић у небо

уздиже позориште. Још мало штд не рече, да оно буди срца елабачка и да њега нема, да неби нико умео ни Бога коме назвати. Кујунџић хоће да докаже, да се улозоришту представљају чисто српске врлине и обичаји. Истина, да има нешто и од тога, али више има сто Орбин не зна ни како се зове. "СОрнеки су обичаји то: гађати у нишан, скакати и прескакати, бацати се каменом и брзити коње, а не онако њежно пљескати, трлити се, ит. д. “о чему не ћу да говорим. Нека господа наводе за опстанак позоришта и то, што је позориште блаж. поч, кнез Михаило установио и нама прелао. Кнез Михаило је, господо, нама скоро дао еве, а нарочито то, што данас овде не седимо под грлићима турских топова, и заиста опет мислим, да се велики дух његов неће 'на нас наљутити, ако у овом сада врло озбиљном времену будемо. оно, што је много нужније од позоришта набављали и имали. Г. Кујувџић наводи, како у суседној нам Мамарскоаустријској држави, а и у другим државама, постоје позоришта, па из тога изводи, да треба и ми то: да! чинимо. Ја нећу да овде установе и обичаје ни једне државе понижавам, јер за то нисам) позват, него само. хоћу да кажем то, да баш и јес за нас зло, што смо, ми свагда све, што је туђе, више волели, па ма било и мајушно и за нас несносно, него наше сопетвено, па ма, било велико и корисно.

И за то сам. мишљења, као што сам у пређашњем мом говору казао, да се за сада не одобри ни пара на потпомагање позоришта.

(Наставиће се.)

остава тај 568 рок

У 77 Уа АМА УУ су а

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Стари каплар.) Наше народно позориште отпочело је други дан ускрса коло својих представа приказом карактерне црте „Стари каплар.“ После дуге починке од године дана отвори нам се опет храм талијин. Доиста смо се важелили здраве душевне хране и уживања, јер нам је већ тотово додијала свакидашња монотонија нашег друштвеног живота. Види се то и по томе, што се публика на ову прву представу искупила у лепоме броју.

Комад овај познат нам је још од прошле године, итако је добар и од огромне вредности, да бисмо та могли чешће

живо, као што је то било овога пута С радошћу бележимо, да су наши глумци у многоме напредовали, од кад их нисмо видили. Приказ овога комада испао је у целини врло добро, а праћен је живом пажњом од стране публике, тако, да смо њиме потпуно задовољни. Међу свима приказивачима, којима смо захвални на њиховом труду и доброј вољи, особито се одликовао носилац главне улоге г, Ружић (каплар Симон), кога је публика одмах при првој појави тапшањем поздравила, а игру му наградила бурним одобравањем и повлађивањем. Бар

тледати, особито, кад се приказује тако лепо, складно и | Издаје управа, српског народног позоришта,

а.

— де

ои сам“ Х