Позориште

| сл У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 2. АПРИЛА 1877. љллл~

ПОЗОРИШТЕ <>

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ер = ГОДИНА 1, ; Сон

ИЗЛАЗИ СВАТДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — Отоли за Нови Сад 40, А нА стРАНУ 60 н. месечно. — ПРЕТИЛАТА СЕ шаље КорНЕЛУ Јовановићу, који СЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.

ПРИ коб зоо др зр

(Наставак.)

| Глостер. пр Озбаов авг А Шта! Зар је мртав већем 2 (Пред корделијиним шатором у француском стану). Едгар. Корделија, Кент, лекар, племић, и неколико војника.

Стан'те мало, оче, причекајте,

Док прегледим шта код њега има:

Он збораше о некоме писму. (Чита писмо.)

„Опомени се нашег завештања! Прилика ти

се указује сваки час, да га е пута уклониш. Ако, само на своје обећање заборавио ниси, то тим време и место свакога тренутка ту прилику нуди! Врати ли се он дому, као победилац, онда смо све изгубили, и ми смо побеђени: ја ћу остати и даље њему да робујем, називајући тако постељу његову тамницом својом! О Едмунде, ослободи ме од омрзлог друга, па за награду заузми место његово! Са свим од срца љубите — елободно смем рећи — твоја жена Гонерила.“

Срећа ме је послужила данас,

Те у време, а баш како треба,

Корделија стоји с Жентом мало по даље од шатора и од осталих. Корделија. Драги Кенте, каж' ми, како могу Да наградим твоју верност врлу! ћивот ми је и сувише кратак, А што 6' хтела, што бих ја желела, Зеома је мало и незнатно! Кент. Припознањем вашим, о краљице, Награђен сам и преплаћен скупо. Корделија, (лекару. Је л, лекаре, како ] оцу моме! Лекар. Још једнако на столици спава! Заповеда л величансво ваше,

Њему самом у руке да пис Ово предам —

Чини ми се приближују с Скоро ће се ударити обе! Из даљине чујем добовање,

,

Глостер.

ЏИ

Сукобих се са нитковом ОВИМ, Да ми писмо ово шака падне. Док војводу потражим и нађем,

мо

војске,

И трубење труба са знацима, За нападај сваки да је спреман! Пруж' ми руку твоју, бедни оче,

Ја сам Едгар, син твој оче, благослови ме!

Едгаре, сине мој мили, да си благословен ! (Оду.)

Да га сада из сна пробудимо 2 Корделија.

(ве, што год вам знање ваше каже,

(0 лекаре, оно наредите !

Све ћу чинит, што ви наредите 2

(Оркестар свира полако, завесе од шатора отварају се латано. На узвишеној постељи Лир спава.)

Лекар.

Приступите сад ближе, краљице!

(Оркестар свира још лакше).

Корделија.

На безбедно да т одведем место! Добри оче! Мој предраги оче! Глостер. 0, лекарство чудног изцељења,

Али ко си, каж' ми, ко си: Дед' прели се на уснама мојим, Едгар, У пољубу једном уједин се,

Све болове да утолим њему, Којим сестре моје крвожедне, Намучише 1“, отроваше стара! (Пољуби та.)