Позориште

" Кент. Ох, да врлог срца детињега! Корделија. |

Гле! Лекаре, он отвара. очи,

Он се буди, говортте му штогод' Лекар.

Продужите ви говор, краљице,

Ваш глас на њ. ће дејствовати боље! Корделија.

Величанство, како вам је сада,

Је л вам лакше, осећате л се боље» Лир.

Неправду ми велику чините,

Из мртвила што ме подижете! Корделија.

Величанетво, познајете. 1": мене Лир.

Познајем те, ти: еи- душа земна:

Ал реци ми; када си умрла Корделија.

Непрестано. још је изван себе!

ј Лекар. Он се сада тек буди, краљице! Претртте се јоште за кој тренут! Да Лир. · Где сам био2 Где сам опет сада“ Корделија. Погледај ме! Остав' твоје руке, Нек“ још" стоје по врх главе моје! "Блатослова твога дај ми, оче! О, не клечи! Преда мном не клечи! Лир. Само немој исмеват' ме тако; Ја сам болан и немоћан“ старац! Осамдесет. тодина, сам равних Од рођења. свога па до сада | Пзбројао; == па право: да 4' кажем, Чисто с" бојим да 'реметан нисам: Не'знам тде ми моја; глава стоји! (Наставиће се.)

= В7/ Ма ној ПАО За Ае -

ПОЗОРИШТЕ НА НАРОДНОЈ ОКУТШИТИНИ У ВЕОГРАДУ,

(Наставак. )

БЛ лН фр Божић. Што г Кујунџић брани повориште, можда има право; јер. можда он бесплатно у позоришту седи. (Жагор), Ја сам тако дознао. Што се тиче тога, чудно ми је, како он сравњује позориште са нашом црквом. Зло. и наопако браћо, ако се и у цркви: почву грлити и љубити као у позоришту Али шта каже брат Вуја, да је кнез Михаило дао: новац, то је ваиста тако, али ваљда он није дао да се натовари терет народу и да плаћа сиротиња толики новац. Један

_ сирома (еељак, који: не уме још ни да'се обуче,

он не зна ни шта је позорите. Дакле сам противан, да се ништаслеодаје. Адам Боговављевић. Ја'повориште управо сматрам као једну установу богаташку и тосподску, у којој господа и богаташи, не знајући шта ће и како ће од обести, проведе своје залудно. време! и налазе себи забаве. Не признајем; да: је позориште школа морала, јер видим; дају великим варошима, где има позоришта, ту има највише 'непоштења. Ту највише седе, господа и ботатаншиа, који немају шта да раде. За то сам, да се та: помоћ позоришту, не даје, нето: нека та помаже. отинтина бе-

одсудно

пи

отрадска,' од кога. се Пеле ОН и“ користи, ако има каке користи.

Н. Крупежевић. Ја знам; да чим сам устао. да ви знате, да сам ја против позоришта, и ја то'не кријем. Ја знам ито, да има извесне тосподе; која ме нерадо слушају, али јаћу молити ту господу, да месад само послушају, па ма ме други путонегелушали.

Највећа препрека, која нам смета да вбришемо ову помоћ тозоришту; јесте то, "штокаже НЕ Урош, да је она озакоњена. ,

У сваком друштву државном има два реда људи. Један ред који "управља тим друштвом,

који ствара законе, те' односе друштвене, 3 пру-

ги је ред много већи, а' она мањина из првога

реда управља; "Рај ред, који управља већином, ми зовемо: тоспода = чиновници. Ире народних скупштина издавао је'законе државни савет, — дакле све сама господа. После тотаохбшла је народна скушштина и добила унеколико ту власт. Прве народне скупштине, ја смем отворено да' кажем, нису самостално стварале законе; пливисале много владе. (Чује се: Ми се ограђу-

| јемо! то' је увреда. Жатор):

На њих су у“