Позориште

Маре

А. МАНИ НА а

По заслузи ми да им судимо, По способном нашем нахођењу ! Едмунд.

Господине! За добро сам нашо, Слабомоћног и старота краља

На безбедно место да уклоним,

Па га ставих у притвор под стражом! Пред суд они лако ће изаћи,

| |

Лако ћемо суд саставит после,

Кад се сами мало одморимо,

И о томе боље размислимо! Албаније.

Извините, ви у овом рату,

Ка' подчињен служили сте меви,

А никако ка' брат, мени раван!

(Наставиће се.)

АЛА У АЕ РА МММММ ле

ПОЗОРИШТЕ НА НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ У БЕОГРАДУ,

(Наставак.)

Н. Радовановић. Ја бих и више нешто говорио, али посланик Вујо Васић је довољно ствар представио; с тога ћу јау кратко да кажем неколико речи. Мени није чудо што се ми други томе противимо, него ми је чудо за свештенике, што они не поњају за што је то позориште. Ми знамо, да је то била мисао покојног кнеза Михаила да се позориште подигне, и ми хоћемо то да забравимо! Поп Ђуричковић је наводио бог те пита шта, а зна се, да је позориште једна, установа, која буди народну евет, Ја нећу да говорим о управи, која је сад у позоришту, него знам да је народни појам тај, да сеу позоришту буди свест народна. Ако није сад тако, то је до оних, који су на управи позоришној, и то треба, да се поправи. У позоришту ми треба да видимо наше старе косовске битке, наше јунаке, наше новије устанке и друге јуначке јаке карактере. да то сам ја да се никако то не укида, што се на позориште даје, него да остане даље и даље. Шта, више, ја бих у другим приликама био за то, да се још више даје. Али ове године, по што се не може више дати 3007 времена у догађајима, нека остане онолико колико се до сад давало. Јер, као што рекох, позориште је оно, што је и школа. двате, да га наша браћа под туђим скиптром из својих општинских завода издржавају, а ми зар као држава да укинемо. Немојмо браћо!

Д. Балаицки, Кад би се од народне скупштине захтевало то. да се одреди једпа сума новаца, те да се подигне зграда позоришна, ја у данашњим околностима и сам бих се устезао да дам глас за ту суму новаца, Но тајслучај није. Зграда је подигнута. Овде се гште сад само један мален дарав (Чује се: Ха... агор). Мален, заиста ма-

лен, Ви само знате: Ха, ха! (агор). И опет повторавам: мален дарак, од целе Србије педесет

ти неколико хиљада гроша. Зграда подитнута. Па

ми не дамо ни тај мали дарак! Нето шта хоћемог Хоћемо да порушимо и оно, што емо подитли. Шта ћемо да градимо од оне зграде“ Немојте мислити, да ви можете градити од оне зграде што хоћете. Оно није ваша зграда, пего је оно зграда једног друштва. Она ће остати, али како. Остаће као она пустош-памија, А да не остане тако, ја бих био мишљења, ако мислите да и ту зграду срушите, нека се подигне на тој згради, чим се гласа, па ако већина гласова буде да се поруши, нека се тамо подигне натпис овај: Ово је бивше позориште српеко! Врата му је затворила скупштина српска од 1875. год. Не хвала јој за то! Рушите дакле.

В. Радуловић, Ја се потпуно слажем са предговорником г. Балаицким. Г, Балаицки извео је ствар тако, да ја сматрам ту ствар као свету, и ограничавам се од рушења. (Жагор. Чује се: Доста је говорено).

ћутите, господо, ја кад говорим. Кад говорите ви, ја поштујем ваше говоре и ћутим. Ја се дакле потнуно слажем е тим, што јет, Баланицки. .. (агор). Молим вас, хоћете ли поштовати мој товор. Могу и ја лармати, али пре ћу положити мандат, него што ћу доћи до тога, да не поштујем и не слушам говоре посланика. Овде је, господо моја, место да се ми разумемо. У позоришту је место, где ћемо да видимо, где је наш деда, или наш овај или онај јунак изгубио главу. Сви сретни народи подижу окакве зграде. Што каже г. Јеврем Марковић, да у нашем позоришту има излишних ствари, и ја се слажем у томе. Но