Позориште

пи 1Д кљх

то зависи од администрације и управе позоришне, коју треба преустројити. И ја сам потпуно за то, да се тамо не представљају и не виђају никакви шкандали. Али иначе, господо моја, здање је сазидано. 80:000 дуката дао је Обреновић ПШ. да се подитне оваква установа. Ми дајемо једну малу | помоћ па иту хоћемо да укратимо. Народи словенски, који живе под секиптром „туђе државе, они се рефене па дају на овакву установу и имају је. Хрватска и остале земље наше браће словенске ревене се те праве овакве зграде. Ср| __бија, млада слободна држава, коју је Обреновић | подигао, као и позориште што је подигао, хоће повориште да обори.

Господо, ко год хоће да ову установу поништи, тај хоће Обреновића ПЛ. да унизи. (атор. Вичу: Не ћемо, то није истина).

П. Ђђуричковић. Ја се ограђ. јем од говора посланика београдског Радуловића. (Вичу: Свисе ограђујемо). Јер ја не дозвољавам да ико може више него ја волети евога владаоца, а речи Радуловића су подла подметања, од којих секао што рекох ограђујем. (Вичу: Тако је). |

Министар председник. Ја бих молио господу | _ предговорнике да не мешају име Обреновића у ову страр. Немојте излазити са династијом у вашим говорима. Ја мислим, да можемо врло мирно разговарати се о овој ствари, али да није нужно да излавите с тим, да би св тиме попизила династија, ово или оно. Дакле, ја бих вас молио да

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Сан и јава“) приказан је на нашој позорници 81. марта о. т. Многи лирски елементи дају овој драми необичан жив полет. Штета што је интрига слаба и што веома, мало радње има у тој драми, која се пначе одликује лепом дикцијом и љубавним заносом. да приказ таких драма, где преваљује лирика, захтева се пи од глумада да имају заноса, полета. Ако тога нема у глумаца, одмах нема ни живота на позорници, а без тога је сваки приказ хладан. Нека је у похвалу наших глумаца речено, да су они свима лирским моментима дали потпуна израза, а складном игром својом | учинили су велики утисак на публику, која се у веома маленом броју била искупила, сигурно зато; што је јако рђаво време било. Осим свију одликовао сет. Ружић (Кенигсмарк) иг. Ј. Сајевићка (Софија), који су обоје целим полетом свога лепог глумачког дара прегли били, да буду верни тумачи песникових мисли, па им је трема томе и цела. птра њи-

П_________

се не помиње име владаоца. (Чује се: То београдски посланик помиње).

Ја не питам који је. (Тагор). Ове што има срезу са пожртвовањем пок. кнеза Михаила, они који су располагали са имањем, они су казали, да је то државна имовина. Но то није тако. То

| је позоришно имање, а не државно. Дакле, ако

укинете позориште, онда ће министар просвете имати право да тражи тих 30.000 дуката, које је покојни кнез Михаило оставио на позориште. Измерите дакле, да ли је боље да се дају ових педесет хиљада гр. позоришту, или интерес на 80.000 дук, јер то је позоришно имање, позориште има право на то и оно ћетражити своје.

Жив. Недић. Ја мислим да допуним говор

"Вује Васића са правног гледишта.

Кнез Михаило дао је 30.000 дук. на подизање позоришта, поред оних новаца што су прилозима, скупљени на подизање позоришта. Осим тога одредио је 2—8000 дук. годишње на издржавање тога позоришта, Кад је по смрти кнеза Михаила расправљало се имање његово, онда по уговору са насљедницима држава је примила сву готовину кнеза Михаила до 100.000 дук. са теретима свију заветина. Дакле овде стоји правна обвеза да од оне суме, коју је држава примила, мора давати на издужавање позоришта. По томе овде се ништа друго од државе не тражи, него оно, што она по уговору има да даје.

(Наставиће се.)

и ИЕ О НЕ НЕ

хова одговарала духу њихових улога. Нарочито морамо споменути последњи монолог Кенигсмарков, који је Ружић тако од срца, с таквим заносом изговорио, да ће сваком, који га. је слушао, дуго одјекивати у срцу тај издисај заљубљене душе. „Драта Софија!“ казао је Ружић-Кенигсмарк, увек тако меким, од љубавне среће и блаженства уздрхтаним гласом,да се по њему видило, да му је његова Софија прирасла за срце и да му без ње нема, среће, нема живота на овоме свету; 5

“ (Недељни ред позоришних представа). У недељу 8. априла: „ВЗвонар богородичине цркве.“ Романтична драма у 5 чинова, с предигром. — У уторак 5. априла: „Рукавица и лепеза.“ Шаљива игра у 8. чина. = У среду 6. априла с новом поделом улога први пут: „Нашла врећа закрпу.“ Шаљива игра у 2 чина, с певањем. — У суботу 9. априла први пут: „Последње

љубавно писмо.“ Шаљива игра у 8 чина.

Издаје управа српског народног позоришта,