Позориште
59.200 гр. пор.. као што је. влада предложила, одбор усвојио у својој већини, тај нека седи, ко је противан нека устане. (Већина седа).
(Чује се: Већина је устала).
Председник. Молим вас, браћо, ја сматрам, да је потпуна већина седила. (Чује се: Јест, није! Жагор.) Ово је така ствар, и ја мислим, да се не ћу преварити, кад кажем, да није било више од 25 нпо-. сланика, који су устали. (атор). Ја одавде ви-
о =
дим врло лепо и могу поуздано казати, да су две“
трећине посланика седиле. шена ствар. (Жагор). Молим вас, који су устали мало пре нека устану и сад, па да пребројимо. (ћагор). Министар просвете. Ја мислим, браћо, да је гласање тако јасно испало, да не треба сумњати. Седница је јавна и ни смо ми сами овде, па налазим да достојането скупштине захтева, да се
Ја сматрам даје свр-
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
-
(Рукавица и лепеза.) У уторак, 5. априла, приказана је на нашој позорници шаљива игра: „Рукавица и лепеза.“ Њу наша публика познаје већ од пре, и по садржини и по естетичкој вредности, па с тога је доста, да речемо што о самој представи.
Модерна шаљива игра тешко се приказује као органска целина на омањој провинцијалној позорници. Или је уметнички склоп несавршен, или је пубика неизвежбана за тоталитет утиска Обично је, да нас представа омахне парцијалним драстичким ефектима, а тоталитет и не осетимо. (6 тога и јесте ашлауза само на драстичким местима. Али овога вечера као да не беше тако. Природна, измерена, хармоничка игра наших глумаца, и све око ње, склопила. је поједине утиске у тако живу целину, да тај живот морадосмо и ми осетити. Ми смо дакле овота вечера уживали вештину у њеној правој вредности — у њеној животворној снази.
Велики део заслуге овога, вечера, иде г. Ружића (Едгара). Киву диалогу (1. радња е Хенриком); доследан у патетици (2. пи 8. рад. с Матилдом); природан у декламацији, мимици и тесту; у афекту над афектом (3. рад. с кнегињом) једном речи, изврстан вештак. — ЈГ. Сајевић у улози барона Данглира показа нам велику спрему за ту врету. Игра му беше жива, али не скроз одмерена. Гдесде се примакао савршенству (8. радња), а гдегде је прелазио у драстику (2. радња.) == Г. Ружићка давала је кнегињу Амалију прилично страсно. У сцени, где се барон с пута враћа, показала је доиста своју вештачку природу. — Г. Сајевићка (Матилда) као да није налазила довољно прилике, да покаже своју обичну изврсну игру. — Г. Рајковићку видесмо неки дан као госта у на-
не изврће ствар како-је била; али ако баш мислите да је већина неизвесна, онда добро, гла- || сајте поново. (Чује се: Поименце да се гласа). | Ја -ваниста држим, како сам видео, да је две трећине посланика седело. (Чује се: Да гласамо поименце. Кагор).
Председник. Добро, ако хоћете да гласамо поименце. (Вичу: Не треба! То је противно закону! Поименце, поименце!).
М. Миловановић. По што је јасна ствар да је мањина устала, и ја сам устао, али кажем, јасно је, да је мањина устала, то, овде не треба, поименце гласати, ствар је свршена. (агор).
Председник. Ја мислим, браћо, да само достојанетво скупштине захтева, да не оставимо ствар сумњи, кад је она чиста и јасна као дан, и кад људи од саме мањине кажу, да је мањина устала. (агор).
ма 55
(Свршиће се.)
ивној улози са свим на свом месту, а овога вечера опст у улози Шарлоте (надувене, пакосне придворкиње). Игра јој беше мирна, консеквентна и скроз једнака, али као да јој маска не беше према улози. У опште г. Рајковићка види нам се даровита, дакако још млада глумица. — Г. Лукић одговорио је улози грофа Хенрика. Само нека се чува неумесне патетике, нека не говори увек гутурално, него и из прсију, п нека боље отвора уста, да му тлас не ресбнује тако јако у устима.
Целина је била складна, жива. Публика је представу пратила местимице одобравањем, а пажњом све до краја. Б.
# (Недељни ред позоришних представа.) У недељу 10. априла: „Граничари“. Позоришна игра у 8 чина, с певањем, од Ј. Фрајденрајха, за српску ловорнину удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовићка. — У уторак 12. априла : „Мамица“. Шаљива игра у 8. чина, од Е. | Сиглизетије, —-Т. М, Рајковићка као гост. — У четвртак | 14. априла: „Максим Шрнојевић“. Трагедија у 5 | нова, с певањем, од дра Л. Костића, за српску позорницу | удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовића. — Г. М. Рајковићка и т. О. Рајковић као гости. — У суботу 16. априла, први пут: „Роман сиромашне девојке.“ Позоришна, игра у 4. чина, од . Сандове, с француског.
чи-–
ово Р Пап ТЕ.
“ (Народно позориште у Београду.) Званичне „Орпске новине“ јављају, да је министар просвете поверио управу народног позоришта г. Милораду Поповићу Шапчанипу, секретару у министар. просвете и члану. позоришнога одбора.
Издаје управа српског народног поворишта,
-— +-—-— --__ - _--- > |