Позориште

та. Удеси

са ПИОРИШТЕ

У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 12. АПРИЛА 1877. ~~~ ~~~

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ СВАТДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — Столи за Нови Сад 40, А на СтРАНУ 60 н. месечно, — ПРЕТШЛАТА се шаље КорНЕЛУ ЈОВАНОВИЋУ, КОЈИ СЕ из ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.

РУСКА ЦАРИЦА КАО ПОЗОРИШНА ОПИСАТЕЉИЦА,

У наше дане огледао се знатан број личности из владалачких породица у писању и песништву. ЏПутничке слике ерихерцега Фердинанда, Максимилијана, који је тако жалосно свршио, лирске песме шведскога краља Карла ХУ., шаљиве игре сакеонеке кнегиње Амалије, (од којих се лане представљао на нашој позорници „Стриц“), трагедија кнежевића пруског Ђорђа (Г. Конрада) и многи други примери сведоче, да су вилеи онима наклоњене, који су узвишени над обичним светом. Принц Елимар олденбуршки (А. Гинтер) пише у новије доба шта више и шаљиве игре из простог живота, а у прошломе столећу писала. је и једна царица позоришне комаде. „Северна Семирамида“, руска парица Катарина 11, која је живела у добу Фридриха великог, трудила се свестрано, да се на умноме пољу приближи своме сувременику пруском краљу. Као и овај тако сеиона угледала на француске узоре, и подржавала је свезу са француским чувеним књижевницима. Она је стојала у преписци са Волтером и Даламбертом, и звала их је у Петроград, али ови вису хтели доћи. Дидерота, који је Катарину посетио, дочекала је особитим одликовањем п чинила му је богате поклоне. И она је, као и Фридрих, писала књиге. Неко историјско дело о Русији, моралне и алегориске приповетке за њену унучад, увод у руски законик — све је то изишло из пера царице Катарине 11. Њен књижевни рад, њен јавни и приватни живот претресан је свестрано; али једна епизода из њевина живота и рада није спомињана, или се бар није обраћала пажња на њу, и ако је та епизода од важности за одену царичиног књижевног делања.

Познато је, да је парица године 1787, кад се вратила из Крима, у »еремитажи“, у царској

КБ ____ РЕНЕ

палати у Петрограду, где је била удешена поворница, дала приказивати пред одабраном пу-

бликом читав низ нових за „еремитажно 11030> риште“ сачињених проверба, шаљивих игара и

других драма, и даје и сама саставила неколико.

комада. Гроф Луј Филип пл. СегирдАгвесо, који је тодине 1798. издао збирку позоришних комада, што су у еремитажи приказивани, вели у предговору ко томе издању: „Изврсна дружина, уметника, међу њима чувени Офрен иФастије, Превиљев ученик, приказивала је позоришне комаде пред маленом публиком, што је искључиво смела доћи на представе. Позоришне комаде писали су ови писци: парица; гроф Кобенцл, царски посланик; Л.П. Сегир, министар француски; кнез Лињ, аустријски ђенерао; Александар Момонов, царичин љубимац; гроф Строгонов, сенатор; Иван Шувалов, ведики коморник; 2 Еста, Француз, у служби царичиног кабинета; и најпосле једна ћи глумца 0Одрена кл ~

И ако би било занимљиво упознати се са драматичким радом свих тих дилетаната, ми ћемо се овде позабавити само са царицом Катарином као позоришном списатељицом,

Овде ваља већ унапред констатовати, да Катарина није имала баш генијална дара за драматику. Да се није прославила као царица, као позоришна списатељица -ваиста не би. Друкчије говорити значило би ласкати. Али је ипак-занимљиво знати, шта је руска владалица казала у својим, француским језиком писаним, поворишним делима; занимљиво већ и с тога, што се може. предпоставити, да ће се из тих драматских производа, што их је царина из особите наклоности писала, сазнати у нечем и њени унутарњи осећаји и мисли.

у